У то време тренер првог тима био је покојни Кирил Киш, а ја сам био перспективан чувар мреже, па ме је као петнаестогодишањка уврстио на списак прве екипе за првенствену утакмицу. Од тада па све до пролећа 1988. године чувао сам гол Искре. По завршетка играчке каријере отиснуо сам се у тренерске воде. Пре 32 године на новосадском Факултету за физичку културу стекао сам тренерску лиценцу и сео на клупу моје Искре – рекао је Бабић.
Као голобради момчић имао је и своје узоре.
То су легендарни голмани репрезентативних калибара Мирко Стојановић, Ратко Свилар и Бошко Кајганић. У то време у Југославији је био велики број изузетних голмана.
Пола века провео је Бабић у Искри.
- Увек сам живео, живим и живећу за Искру, а никад од Искре.Био сам голман, тренер и секретар у клубу, а у два мандата и потпредседник Општинског фудбалског савеза Врбас – истакао је Бабић.
Легенда куцуранског клуба има једну велику жељу – да се Искра пласира у Војвођанску лигу.
Ђ. Штрбац
