тренер који је пуну афирмацију доживео у ЧСК-у из Челарева, у којем је провео пуних 11 година. Од почетка ове сезоне он је шеф стручног штаба повратника у Суперлигу Србије, екипе Напретка из Крушевца и с њом се, после 11. кола, налази на одличном, петом месту на табели.
- Фудбалом сам почео да се бавим као дечак, у локалном тиму Јединство из Руменке. Кажу да сам био талентован играч, па су ме због тога тражили већи клубови и играо сам у новосадској Славији, где сам чак био и капитен, када је тренер био Звонко Ивезић. Добре игре на Салајци биле су ми препорука да стигнем у Војводину, али сам, на моју жалост, те 1989. године био на одслужењу војног рока, а црвено-бели су направили шампионску генерацију, па сам био уступљен Кабелу. Играо сам касније и у Сиригу, ЖСК-у из Жабља и Сремцу из Черевића, а у међувремену сам се редовно враћао у моје Јединство и мом друштву у Руменци. Био сам и репрезентативац Војвођанске лиге, али нисам у то време имао никога да ме посаветује и усмери. Родитељи су били презаузети на послу, па сам, како-тако, сам бирао свој пут – каже Ивановић.
Са двадесетак година Ивановић је почео да ради с децом и приметио је да га је то више окупирало од изградње играчке каријере. Чврсто сте корачали путем који сте зацртали, настојећи да, поред младих играча, изграђујете и себе као стручњака?
- У једном периоду истовремено сам водио моје Јединство и Металац из Футога. Када су Футожани играли пријатељски сусрет са ЧСК-ом, наш начин игре се допао легендарном Љубомиру Баки Милићу, који ме је позвао у Челарево. Прихватио сам га и 2005. године обрео се у клубу, а већ годину дана касније постао сам тренер првог тима у Првој лиги. Након тога добио сам улогу и тим-менаџера за све клупске категорије и пуних 11 сезона провео сам у овом граду. ЧСК ми је много дао и захвалан сам људима из клуба и града и увек сам се трудио да им на том поверњу узвратим.
Два пута узастопно сте с ЧСК-ом освајали Куп Војводине, били првак Српске лиге, а све млађе категорије наступале су у Квалитетној лиги Србије?
- Било ми је прелепо у Челареву. Стварали смо играче, а клуб је живео од сопственог кадра и касније продаје најбољих појединаца. Један од најбољих примера је био Срђан Плавшић, садашњи играч Црвене звезде, који је стасао у Челареву, под мојим тренерским надзором. Нисам веровао да ћу напустити ЧСК, али је онда стигла јака и конкретна понуда Марка Мишковића, председника Напретка.
Преузимајући екипу из Лазаревог града, којом логиком сте се руководили?
- Ако свој дечачки, фудбалски потенцијал нисам умео да искористим, мислио сам да ће ми Напредак бити најбољи клуб за напредак у тренерској професији. Сјајно сам прихваћен од свих људи у граду и трудим се, ево, да им на ту пажњу узвратим радом и резултатима. Жреб нам није био ни мало наклоњен, јер смо сезону отворили утакмицом с Црвеном звездом у Београду, па нам је дошао Партизан, гостовали смо у Лучанима, а онда играли с Војводином на свом терену... Иако нисмо имали појачања, ни једном нисмо били поражени и представљали смо пријатно изненађење. Настојим да нам снажан колектив буде адут, да из њега извучемо квалитет и јако ми је драго што све боље функционишемо.
Какве су амбиције екипе у повратничкој сезони?
- Крушевац је и даље град фудбала. Тим нема екстра звезде, али већ сада је јасно да појединци, попут Урошевића, Вукановића и Гобељића, могу да направе пристојне фудбалске каријере. Жеља нам је да будемо међу првих осам екипа и да се пласирамо у плеј-оф. Интимно, како сада ствари стоје, убеђен сам да ћемо се борити с Радничким из Ниша за четврто место, што ће бити и својеврстан тренерски дуел између мог доброг пријатеља Миме Раставца и мене.
Како оцењујете досадашњи ток Суперлиге, односно која су пријатна, а која непријатна изненађења?
- Више сам очекивало од Чукаричког, а непријатно ме је изненадио и лошији старт Партизана. Најпријатније изненађење је Војводина, клуб који је мој играчки неостварени сан и чији бих тренер, једног дана, волео да постанем. Ипак, сада размишљам једино о Напретку, екипи која такође представља лепо освежење у српском фудбалу - истакао је Драган Ивановић.
А. Предојевић
Јутарња кафа са Чичом
Ни данас, када је суперлигашки тренер, Драган Ивановић не заборавља своју Руменку и пријатеље.
- При сваком мом доласку из Крушевца, прво одлазим да се видим са људима из ФК Јединство у мојој Руменци - уз осмех ће Ивановић. - Уз то, посебно ми прија јутарња кафица коју у Новом Саду испијам с фудбалским магом и једним од мојих тренерских учитеља - Светозаром Чичом.
Подршка породице
Није Ивановић заборавио ни да посебно нагласи улогу коју у његовом животу има породица.
- Супруга Татјана, ћерка Сандра (21) и син Александар (16) су ми највеће благо у животу, богатство и подршка без које не бих могао да градим каријеру.
