Прве две године предвиђене су за финансијску стабилизацију и враћање претходних дугова, након чега би се стремило ка АБА 2 лиги. Део тога десио се много брже него што је то било очекивано. Уместо борбе за опстанак, црвено-бели су имали најбољу сезону у клупској историји, завршили такмичење у Кошаркашкој лиги Србије на трећем месту и стекли право учешћа у квалификацијама за АБА 2 лигу.
Исте сезоне, Војводина је намучила Мегу у Купу Радивоја Кораћа, победила и абалигашки Борац у Суперлиги Србије и на све то Душан Беслаћ проглашен је за најбољег играча домаћег првенства, неколико месеци након што је уврштен у ужи састав репрезентације Србије.
И то је био историјски моменат за Новосађане, чији тренер Милош Исаков-Ковачевић је овог лета водио и кадетску репрезентацију Србије. Тако су ствари изгледале, само када се гледа паркет.
Када се у обзир узме и финансијски део и враћање скоро целокупног дуга, утисак о великом налету Војводине је потпун. На све то, надовезало се и доминантно освајање квалификационог АБА 2 турнира и пласман у регионални шампионат, поново раније од успостављеног плана. Све то довољно говори да се тим са севера Србије поново озбиљно позиционирао на кошаркашкој мапи региона и да, према петогодишњем програму, али и речима председника Ребраче, не планира ту да се заустави.
Тај залет Војводине, која постаје доминантан фактор у домаћој кошарци, почео је да смета онима који нису навикли на то да се до успеха долази систематично, већ пречицама и коришћењем конекција, стеченим како би се остварили ситни интереси. Учмалост, а не прогрес, оно је што занима такве, који ће гледати да на сваки начин спутају састав који води један од најперспективнијих српских тренера, састав од којег ће и домаћа кошарка имати интереса – може ли бити било како другачије, ако се пробуди други највећи град Србије, земље кошарке? Исти тај град, у којем је и један Душан Ивковић дириговао тренерском палицом за време бивше Југославије.
Да то некима није довољно, доказала је и утакмица у Вршцу, у другом колу Кошаркашке лиге Србије. Тачно је, Новосађани су врло слабо ушли у тај дуел, мислећи да ће утакмица сама да се добије и тачно је да су, између осталог, и због тога на крају поражени у драматичној завршници. Спортски је изгубити, као што је спортски и победити. Нико због свега претходно наведеног не треба Војводини да поклања победу, али у исто време не треба ни да је тенденциозно одузима.
Од првог момента, лоше суђење сачекало је састав Исаков-Ковачевића. Једна ствар би била када бисмо овде причали о квалитету, о томе да је неко лоше проценио да ли је била грешка у корацима или фаул у нападу. Потпуно друга ствар је када један члан судијске тројке из минута у минут доноси одлуке на штету једног састава, вређа играче, стручни штаб и председника клуба, константно провоцира ка клупи Војводине.
Када је после једне такве провокације, иста клупа одреаговала, добила је техничку грешку, што је била друга, након што је Исаков-Ковачевић добио једну због аплаудирања на једну од одлука судија. То је аутоматски значило и искључење за некадашњег помоћника у стручном штабу Светислава Пешића, који је остатак меча и пораз у неизвесној завршници на крају одгледао ван свог радног места.
– Желео бих да причам само о кошарци, али имам легитимитет да на три разлике могу да кажем и неке друге ствари. Оно што је изузетно важно то је да је Војводина пласманом у АБА 2 лигу остварила историјски успех, прошла сезона била јој је и најбоља у историји. Војводина расте изузетно брзо и стићи ће тамо где је кренула, небитно ко ће бити у клубу. Овде је скуп врхунских људи, оставиће се систем. То је град од пола милиона становника, најлепши град у Србији и искрено се надам да то не смета неким људима, који очигледно морају да покажу више поштовања према Кошаркашком клубу Војводина – рекао је млади тренер на конференцији за медије након утакмице.
Други највећи град земље кошарке, у прошлости вођен од једног од очева овог спорта у Европи, Дуде Ивковића, бројне друге легенде, које су дотакле кошаркашки Нови Сад, али и садашњост у виду Жељка Ребраче, једног од најбољих центара Европе свих времена... Мало ли је да неко добије поштовање у оквирима Кошаркашке лиге Србије?
Војводина је и у Вршцу доказала да може да се враћа после минуса од 25 разлике, а управо ће то бити терет са којим ће морати да се бори, уколико жели да се издигне изнад средине у којој се налази домаћа кошарка. Минус 25, то очекује сваког ко се дрзне да промени нешто и квалитетом на здрав начин, а не закулисним радњама дође до успеха. Ова Војводина спремна је и на то.
Исправније је некад и теже, само што следећи пут Стефан Савић или Марко Љубичић неће промашити шут за продужетак, већ ће погодити за победу, а можда и нешто још значајније.
Вук-Милош Петровић
