Била је светска, европска и параолимпијска шампионка, најбоља стонотенисерка света (2015). За врхунске домете награђена је многобројним наградама, између осталог Сретењског ордена, а ове године је добила Октобарску награду Града Новог Сада. У екипној конкуренцији на Параолимпијским игарама у Токију, са колегиницом Надом Матић, освојила је бронзано одличје, чиме је наставила ниску сјајних резултата. Поред спортске, Борислава гради и академску каријеру. Ускоро ће привести крају и студије на новосадском ТИМС-у. Недавно је са члана Управног одбора промовисана у једног од потпредседника Параолимпијског комитета Србије.
– Много ми значи избор на место потпредседника ПОКС-а, јер ћу досадашње знање, искуство и борбу за добробит нас спортиста моћи да наставим са више функције. Надам се да ће се глас нас спортиста чути јаче и да ће се боље ослушнути наше потребе. Трудићу се да нађем разумевање свих, од спортиста, спортских радника, па до људи из ПОКС-а. Очекујем да ће ми сугестијама помоћи да заједничким снагама радимо на нашој бољој и лепшој будућности – рекла је Борислава Перић Ранковић.
Жал за појединачном медаљом на ПОИ у Токију
Да ли си задовољна оним што си постигла у години на измаку?
– Искрено, остао је жал за појединачном медаљом и то апострофирам од када сам испала у четвртфиналу ПОИ у Токију. Остао је жал што моји саиграчи и ја нисмо направили нешто више, зато се надам да нам је ово добра школа за будућност. Да научимо како да се спремамо и на шта би требало да обратимо пажњу у новонасталим околностима. Сви смо видели да ова ситуација са ковидом која нас је задесила изискује много озбиљније психолошке припреме него што је то био случај до сада. Зато сматрам да се у будућности велики акценат мора ставити баш на бољу психолошку припрему нас спортиста за мечеве и турнире, а можда и на правила понашања која ће непредвиђене околности изискивати од нас – казала је Беба.
Који су твоји планови по питању будућност параолимпијског спорта?
– Морамо најпре да направимо стратегију рада. Најважније је то да се сви спортисти што боље припреме за Параолимпијске игре у Паризу. Потом, да исправимо неке пропусте који су се десили због пандемије коронавируса у припремама за Токијо. Мораћемо да научимо да, на што бољи начин, излазимо из непредвиђених ситуација, какава је пандемија, као и да знамо у таквим ситуацијама да што боље припремимо спортисте за велика такмичења, да би остварили норме.
Колико ће функционерски изазови утицати на тебе као спортисту?
– Мораћу са тренерима да направим план рада. Моји тренинзи ће вероватно бити кориговани у односу на моје нове обавезе. Договорићемо се тако да не трпи ни потпредседничка функција, а ни спортска каријера, барем још три године.
Чини се да си још увек жељна освајања одличја, чак и на следећим ПОИ?
– Као што наш народ каже: „Жеље су једно, а могућности друго“. Реална сам, с обзиром на то колико је иза мене и такмичарског и животног стажа. Видећемо колико мој организам може, а да не трпе припреме. Не желим да будем у позицији да ми тренери нешто опраштају, из било ког разлога. Уколико не будем могла да постигнем оно што мислим да би требало, онда ћемо наћи најбоље решење за све – закључила је Борислава Перић Ранковић.
Гордана Маленовић
