Тим пре што су у свом граду имали изузетног ривала у Славији, и неколико сјајних клубова у Покрајини, као и тимове из Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније и Црне Горе.
Телепчанима је то пошло за руком 1982. године. А само годину дана раније титула им је измакла за длаку. Отишла је у Сарајево џудистима Жељезничара, а Новосађани су се морали задовољити другим местом. Баш као и 1983. када су сплетом чудних околности поново остали без титуле. И опет били други. Титула је отишла у Словенску Бистрицу, уз добар удео судија. Е, изненађења нису дозволили 1982. Успешан рад комплетне организације у клубу, коју је започео председник Слободан Гвозденовић, је крунисан. Нажалост, његова трагична смрт претила је да поремети планове клуба са Телепа. Но, на његово место дошао је Милош Теофанов и наставио у истом стилу и амбицијама. Да клуб са новосадског Телепа постане најбољи у Југославији. Имао је све што је потребно. Снажну екипу састављену од изузетних бораца, изврсне тренере, добру организацију и нада све жељу да покаже да је стварно најбољи. Када се све те коцкице добро сложе, успех не може изостати. Те године Телепчани су прегазили ривале и попели се на трон славодобитника.
Није било лако стићи до титуле. Телепчани су веровали у себе и табела је на крају такмичења имала овакав редослед: Партизан Хинс, Импол (Словенска Бистрица), Академик (Никшић), Славија (Нови Сад), Раковица, Жељезничар (Сарајево), “Иво Реја” (Цеље), Студент (Београд), Словен (Рума), Босна (Сарајево), Љубљана и Младост (Загреб). Новосађани су били испред свих и најзад пригрлили толико прижељкивани пехар намењен екипном прваку и донели га у Нови Сад.
А колико је тешко било стићи до трофеја, у жестокој конкуренцији, и веома изједначеној борби између Телепчана и екипе из Словенске Бистрице, најбоље говоре статистички подаци. Партизан Хинс и Импол забележили су по десет победа и по пораз. Имали су на крају исто бодова, по 20. А о титули је одлучила поен разлика која је била убедљиво на страни новог шампиона. Партизан ХИНС је имао скор 109:45, а Бистричани 100:52. И то је определило коме ће припасти шампионски пехар.
Да су те 1982. године били заиста најбољи, Телепчани су потврдили и у Купу Југославије савладавши све ривале и уз пехар у првенству донели и онај намењен победнику Купа. Разлога за велико славље је било на претек, јер је у овај изузетно квалитетан и организован клуб стигла дупла круна.
Величанствени успех остварила је екипа у којој у били: Асим Рекић, Бранислав Предовић, Бошко Блажић, Павле Буљчик, Дејан Пап, Чедомир Вукшић, Војновић, Богдан Јоветић, Веселин Новаковић, Слободан Чепић, Зоран Манчев, Миле Драгић, Павле Бајчетић, Марко Милошевић, Славко Станишић, Александар Царевић и Зоран Минић. Тренери су били Спасе Савић Џими и Павле Бајчетић Паја. Неизбежно је заслуге за титулу приписати и, нажалост почившем визионару Слободану Гвозденовићу, потоњем председнику Милошу Теофанову, и најагилнијим члановима управе Јовану Вишекруни и професорима др Луки Берковићу, др Бранку Драгићу Муји, Петру Шкорићу и секретару клуба Зорану Ракићу.
Следеће године Телепчанима је измакла још једна титула, али су поново подигли пехар намењен победнику Купа Југославије. У финалној рунди Партизан Хинс је иза себе оставио екипе Дубровника, Босне и Академика.
Јасно је да је почетком осамдесетих, и читаве те деценије, Партизан Хинс био једна од перјаница југословенског џудоа. А да је заиста тако говори и чињеница да су репрезентативци из овог клуба били: Асим Рекић, Бранислав Предовић, Павле Буљчик, Јован Пејчић, Петко Секулић, Славко Станишић, Павле Бајчетић и Богдан Кукурић. Били су то учесници многобројних међународних такмичења од балканских, европских и светских првенстава, па чак и доносили медаље, а Павле Бајчетић је био и учесник Олимпијских игара у Минхену 1972. године.
Партизан Хинс ће сутра, на пригодној свечаности, окупити своје такмичаре, или чланове породице преминулих такмичара и функционера, и подсетити се на подвиг, освојену титулу шампиона, учињен пре равно 40 година.
Свечаност поводом обележавања освајања трофеја намењеног најбољег у земљи, одржаће се у Мастер центру Новосадског сајма, у суботу од 13 часова.
С. Јаковљевић
