Обратио нам се председник Заједнице судија и контролора РСВ, потпредседник ЗСиК РСС и члан Стручне комисије УО РСС Радомир Остојић, који није желео да остане по страни, с обзиром на то да је био сведок токова из садржаја полемике.
– Одоворе Слободана Вишекруне доживео сам као директан напад на ново руководство РСВ, а индиректно на РСС, самим тим и мене лично. Подсетићу да је Вишекруна са трогодишњом средњом школом, иако се захтевала виша стручна спрема, изабран на место генералног секретара РСВ, да би се касније дошколовавао. Упознао сам га са институцијом званом факултет и са терминима као што су семестар, колоквијум, апсловент... – истакао је Радомир Остојић, сматрајући да није у реду да прозива било кога.
Невероватно је то да, сматра Остојић, Вишекруна говори о кршењу одредби Статута.
– Подсетио бих га на то да је он, пре одржавања Изборне скупштине, прилагодио услове за избор генералног секретара РСВ управо онако како само њему одговорају, не либећи се да крши чак и људска права.
Занимљиво је то, каже Остојић, да Вишекруна није образложио нити оправдао суве чињенице,које је у полемици навео његов наследник у РШ Рајко Продановић и које се односе на исплату путних трошкова на релацији Бачка Паланка–Нови Сад.
– Познато је да он живи у Новом Саду, односно на 76 корака од канцеларије РСВ. Не бих да се упуштам у калкулације шта би РСВ могао да реализује са тих два и по милиона динара путних трошкова. Да их, на пример, усмери у развој рукомета уопште, као и струковних организација на територије Покрајине. Простом рачуницом, сваки његов корак вредан је 33.000 динара. Што је много, много је, макар то био и корак Слободана Вишекруне.
Уз то, бивши генсек РСВ се дотакао и масовности рукометних клубова на територији АПВ, мислећи да квантитет даје квалитет, а сви смо тада били свесни да то није било реално и одрживо стање. Тако је направио проблем и струковним организацијама (тренерска и судијска), које нису могле да одговоре мегаломанским захтевима и стихијском раду.
– Прозивати једног репрезентативца и освајача сребрне медаље на Европском првенству 2012. године, уз тврдњу да му је неко други омогућио да дође до медаље, при тада мислећи и на самог себе, најблаже речено је срамота. Вероватно ношен личним размишљањем када је он постајао врхунски судија, поред неоспорног квалитета којег су он и његов партнер поседовали, колико је људи и ствари било укључено у тај пројекат. Ипак, много је вреднија титула освајача сребрне медаље, него међународног судије.
Не би требало, нити бисмо смели да заборавимо, подсећа Остојић, да се Вишекруна одрекао свих људи који су учествовали у његовом стасавању, како судије тако и рукометног радника.
– Када каже да је свог претходника уважавао и часно испратио у пензију, остао сам затечен. Сви у рукометној организацији знамо како је и на који начин испратио свог претходника у Заједници судија и контролора Србије господина Максимовића, који је допринео да Вишекруна постане добар судија. Дотични је имао запажену улогу и када су уследили преврати у РСВ, када је за генсека РСВ уместо Илије Јовичића постављен Јова Поповић.
Остојић се запитао откуд право Вишкруни да прозива садашње руководство РСВ када је он, као један од руководећих људи у судијској организацији Србије, учествовао у низу неморалних радњи.
– Ту мислим на вођење поступака против одређених чланова Заједнице (оптужби за педофилију, фалсификовање докумената, ЗС Зрењанин, напредовање на листи службених лица кршећи све прописе и акте...). На крају је све то одбачено, као неосновано.
Раде Остојић истиче да се Вишекруна крио иза одређених лица за све оно што је у Савезу радио. А, радио је промишљено, бавећи се само анализом гласова са одређених подручја, не водећи рачуна о квалитету и струци појединаца. Тако да моралисање с његове стране нема смисла.
– Морао сам да се огласим јер не могу да ћутим на његова етикетирања, поготово што су на руководећа места и РСВ и РСС дошли часни и поштени људи, без мрље у каријерама. Управо председници РСС Милени Делић главни постулати рада су поштење и часност. Сада је коначно заведен ред. Најбоље се то видело на семинару, када 30 одсто службених лица није испунило услове (физички и теоретски тест), јер коначно није било повлашћених чланова Заједнице – истакао је Радомир Остојић.
Ј. Галић
