Сећања: Пре 21 годину Нато бомбардовање прекинуло домаћу ватерполо сцену

Коронавирус зауставио је спорт. Није то први пут. Слично је било 1972. година у време вариоле вере. У међувремену, овдашњи спорт је имао још једно – стоп.
Властимир Јанков/Са свечаног дочека европских вицешампиона 1999. године на Погачи
Фото: Властимир Јанков/Са свечаног дочека европских вицешампиона 1999. године на Погачи

Пре 21 године НАТО агресија на нашу земљу прекинула је спортска такмичења. На домаћој сцени је замро  спортски живот, али је тадашњи ватерполо клуб  Бечеј НИС Нафтагас наставио је  путешествије  на евро сцени.

Ватерполо шампионат Југославије, 75. по реду, стратовао је 9. јануара 1999. године, а последња утакмица одиграна је 20. марта у базену крај Тисе. Неприкосновени Бечеј, вођен са клупе младим тренером Гораном Рађеновићем, победио је Партизан Бамби 19:8 (6:1, 6:4,1:0, 6:3). Бечејци су играли у саставу: Шоштар, Зимоњић, Шефик, Крстоношић, Вуканић, Месарош, Ћирић, Ускоковић, Тот, Шапић, Васовић, Винце, Милић, Родић, Кречковић, а Партизан Бамби: Куљача, Гоцић, Поповић, Маљковић, Жупановић, Крстић, Голубовић, Антонијевић, Петровић, Милаковић, Удовичић, Драшковић, Мусат, Соро. Мада су остала да се одиграју још четири лигашка кола, Бечејци су проглашени за шампионе. Слична ситуација је била  и са 41. циклусом националног Купа. После полуфиналних турнира, од 5. до 7. марта, није игран финални и Бечејци су са  три победе стигли до трофеја и четврте узастопне дупле круне на домаћој сцени. Међутим, они тиме нису били задовољни. Очекивала се прва трил круна. Колико су се намерачили на најцењенији европски клупски пехар потврђује чињеница да су потписали спонзорски уговор с тадашњим привредим гигантом НИС Настафасом и у 36. циклус Купа европких шампиона ушли су с именом Бечеј НИС Нафтагас.

Фото: Властимир Јанков/Није било места ни за иглу кад су се играле утакмице Лиге шампиона у Бечеју

Преостала им је неправедна борба на трећем колосеку. Кажемо неправедна, јер је ЛЕН одузео домаћинство фајнал - фора Лиге шампиона Бечеју,иаоко је само пар месеци раније организацију доделио нашој земљи. Затим, момци са Тисе у финишу групне фазе Лиге шампиона нису могли да буду домаћини, већ су угостили ривале у Атини, која ће остати упамћена по лошим резултатима јер се изгубило од Посилипа и Виљагменија.Ипак, доживљај свих доживљаја био је учешће на протесном концерт на централном тргу Атине Синтагми пред више од 100.000 Атињана, где је прослављени музичар светског гласа Микис Теодоракис, са другим звездама грчке музике, пружио подршку српском народу, а ватерполисти, стручни штаб и руководство Бечеја су све време концерта били на позорници с јасном поруком да свима у Југославији, братском народу у Грчкој и осталим народима и државама широм планете желе мир.

-Честитам Бечејцима на пласману у завршници елитног клупског такмичења, јер су приредили велику радост свима у земљи, пошто су бомбе НАТО пакта свакодневница у нашој земљи и њихов успех је свима дошао као мелем на љуту рану. Они који нас свакодневно бомбардују морају да знају да руше само оно што смо тешком муком изградили од бетона, камена, цигле... Ово што је у нама никада неће моћи да униште. Једино спорт може да донесе овакву и оволику радост у тужном времену за наш народ-  рекао је тада  легендарни ватерполиста и тада председник ВСЈ Мирко Сандић.

Што се тиче самог учешћа на фајнал- фору у Напуљу, дрим тим Бечеја словио је за највећег кандидата да се окити титулом европског првака. Пошто су у полуфиналу потопили Динамо из Москве (8:4), а у другој полуфиналној утакмици Сплитска банка савладала је домаћина Посилипо (7:6), мало је ко веровао да се прогнозе неће обистинити. Ипак, победили су Сплићани 8:7, а слаба је Бечејцима била утеха то што је Александар Шапић проглашен за МВП фајнал - фора, јер трипла круна је изостала.

Свечани дочек у граду крај Тисе није изостао. Јер, није мала ствар, поготово ако се има у виду с каквим су се све недаћама сусретали те 1999. године, бити вицешампион Европе, први пут у историји бечејског спорта.      

Властимир Јанков

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести