СВИ ПЕНЗИОНЕРИ ЋЕ МОЋИ ЛЕГАЛНО ДА СЕ ЗАПОСЛЕ У недостатку радне снаге, држава нуди СКРАЋЕНО РАДНО ВРЕМЕ УЗ ОЧУВАЊЕ ПУНЕ ПЕНЗИЈЕ

Пробијање границе од 1,8 милиона запослених одложено је за следеће пролеће и лето, а поред страних радника, и пензионери помажу у постизању новог рекорда. 

У јулу је 37.955 пензионера било запослено са непуним радним временом - што је око 5.500 хиљада више него на почетку ове године и око десет хиљада више него што је било запослених пензионера пре две године. 

Ослањање на старије

Неки се враћају на посао због малих пензија од којих не могу да живе, а други због могућности која им се отворила. Министарство рада и пензионог система процењује да ће до 2028. године бити запослено око 53 хиљаде пензионера, што значи да ће се из пензије вратити више људи него што град Карловац има данас. Будућност хрватског тржишта рада тако се гради на увозу странаца и активирању становништва које је отишло у пензију.

Поред рада са скраћеним радним временом уз очување пуне пензије, од следеће године биће уведена могућност рада са пуним радним временом за пензионере са половином пензије. Хрватска сматра да ће захваљујући овој одредби око девет хиљада пензионера бити запослено са пуним радним временом, што је прилично оптимистична процена. 

Међу тренутно запосленим пензионерима са скраћеним радним временом има око пет хиљада научника, стручњака и инжењера, око четири хиљаде директора и разних службеника, и око три хиљаде административних службеника, па је за очекивати да ће многи из ове групе „узети“ послове са пуним радним временом! Ово се посебно односи на послове који не захтевају добру физичку спремност. Међутим, значајан део старијих особа такође ради на физички захтевним пословима, и вероватно ће се држати тренутног четворочасовног модела рада.

Поред тога, зелено светло за легално запошљавање добиће све категорије пензионера, као што су занатлије или примаоци породичних пензија, укључујући и особе које су отишле у инвалидску пензију. Пензионерска удружења су затражила уставну оцену законске одредбе која ускраћује половину пензије онима који запосле пуно радно време. Искуства старијих особа које раде са скраћеним радним временом варирају. Постоје случајеви где послодавци региструју пензионере за рад са скраћеним радним временом, али се од њих очекује да раде пуно радно време, укључујући и прековремене сате који се некима плаћају, а другима не. 

Пензионери запослени у јавном сектору, попут лекара у здравственом систему, боље пролазе, јер су праведно плаћени за сваки сат који одраде. „Понудили су ми посао таксисте у сезони, са уговором од четири сата, али под условом да будем доступан 24 сата дневно током три месеца са фиксном платом која не зависи од броја одрађених сати“, рекао нам је један пензионер. Други је уговорен на четири сата у грађевинском сектору и ради најмање десет сати. Као и сви грађевински радници, пријављен је на минималну сатницу прописану колективним уговором, а остатак му се исплаћује као неопорезиви додатак.

Постоје случајеви где приватни послодавци пријављују раднике на један сат недељно, не само пензионере већ и остале, за шта плаћају социјалне доприносе, а остатак им исплаћују кроз неопорезиви додатак. Пензионер који је акумулирао годину дана стажа, било да ради са скраћеним радним временом или преко уговора о делу, може да захтева накнадни обрачун пензије тако да се та година дода у његову пензију. Пензионер који је радио минимално годину дана стажа је око 14 евра. 

Поред запослених преко уговора о раду, прошле године је око 50 хиљада пензионера радило и по уговору о делу. Туристичка сезона је очигледно прилика за пензионере који су од пролећа све више запослени у сектору трговине и туризма. У последњих десет година, Хрватска је повећала број запослених за око триста хиљада, при чему две трећине новостворених радних места у том периоду сада попуњавају страни радници и пензионери! 

Од почетка ове године, Европска унија примењује нову класификацију економских делатности, која је примењена и на домаћи статистички систем. Нову класификацију је усвојио и Хрватски завод за пензионо осигурање средином јуна, што је довело до неких преуређења која су довела до очигледног смањења броја запослених у трговини и повећања у сектору услуга. Издавачи су такође добили свој простор и одвојени су од телекомуникација и рачунарског програмирања. Као резултат тога, запосленост у трговини је пала за око 13 хиљада, док је сектор услуга порастао, тако да је прерађивачка индустрија поново водећа индустрија по броју запослених. 

Словенија 80-90-100 

Исто тако, део запослених из грађевинског сектора је статистички пребачен у сектор некретнина. Без обзира на нову класификацију, број запослених у образовању је за годину дана скочио за девет хиљада, у здравству и социјалној заштити за пет хиљада, а у јавној управи за 2,5 хиљаде. Истовремено, прерађивачка индустрија је изгубила око три хиљаде радника. Раст запослености је побољшао и коефицијент зависности, па данас на 100 пензионера долази 145 радника, око двадесет више него пре десет година.

За разлику од Хрватске, где послодавци радо шаљу раднике у пензију чим испуне прве услове за пензионисање, а Плива је међу последњима која то чини ових дана, Словенија доноси закон који ће олакшати рад у старости. Према моделу под називом 80-90-100, који се односи на 80 одсто радног времена, 90 одсто плате и 100 одсто уплаћених доприноса, запослени у Словенији старији од 58 година са најмање 35 година радног стажа могу да изаберу да раде четири дана у недељи за десет одсто нижу плату, чиме добијају више времена за одмор. Њихови доприноси ће бити уплаћени као да нису радили један дан мање, тако да им се не смањује пензиона основица. 

(Блиц Бизнис/Пословни дневник)