Ова судбина није мимоишла ни Апатинце, чије је некада познато бродоградилиште опустело, а мајстори се разишли куд који. Неко у иностранство, јер у белом свету и даље треба добрих заваривача и металаца, а неко је, баш као Душан Иванишевић, сам себи морао да осмисли нови посао.
Иванишевић, некадашњи бициклистички ас, оставши тако пре десетак година без посла у бродоградилишту, решио је, пак, да споји своју велику љубав и златне руке, па је већ деценију познатији као врстан мајстор за поправку бицикала, него као државни шампион у бициклизму. Како каже, бицикле је заволео кад је томе и време, још као дете, а као ученик већ је на велике путеве са двоточкашем одлазио. Био првак Војводине у циклокросу и на брдском првенству.
„Целу бившу Југославију сам упознао и више о људима сазнао возећи бицикл него што сам то у школи научио. Калио сам и себе, вежбајући окретањем педала, снагу мишића, издржљивост и дисциплину, а сада старим бициклима нови живот дајем“, прича Иванишевић, мајстор за бицикл којег скоро сваки Апатинац који до овог превозног средства држи, зна, јер у његову радњу, „Осмицу“ радо сврате не само да поправе своје еко-двоточкаше, већ и да коју причу са Дулетових бескрајних вожњи чују.
Старији, а бољи
Негдањи бициклистички ас и садашњи „доктор“ за бицикле, није задовољан модерним еко-двоточкашима. Каже, далеко се лакше кваре него они стари, мање су издржљиви, па му у радионицу муштерије још увек доносе старије моделе „Партизана“ или „Претиса“, тамо с половине прошлог века. Тада на бициклима, појашњава, није било толико пластичних делова. Данас, кад се та пластика поломи и престане серијска производња, делова нема ни за лек, а камоли поправку.
Са братом Славком и пријатељем Душаном Балаћем, годинама је обичним бициклима, марке „Партизан“, возио до мора, на летовање у Макарску. Сами су тада правили посебне мапе, како би кроз брдске крајеве, нашли пут са што мање узбрдица.
„Са собом смо увек имали алат, резервне педале, ланце, јер тада није било „брзинаца“ који се данас возе“, присећа се Душан, код кога данас бициклима специјалцима свраћају и странци, којих је све више на дунавском цикло путу.
Радо им излази у сусрет, што брже отклањајући квар бицикла, пошто „колеге“ журе даље, све тамо до Ђердапске клисуре. Осим што је мајстор, његова радионица странцима послужи и као својеврсни инфо-центар, у којем могу да сазнају где у граду могу да пазаре или се одморе.
„Цикло туриста је све више, јер странци радо пролазе кроз наше крајеве, пошто је ту природа још нетакнута. На њиховим специјалним бициклима мање је кварова, али се ту и тамо деси да за поправку ипак треба квалификован и поуздан мајстор. Када већ до мене дођу , мислим и да сам домаћин, па им поправке обављам „преко реда“, доведем их до града, покажем где шта могу пазарити“, препричава своја искуства са странцима Душан, који с лепшим данима и мање времена за новинарска зановетала има, јер је пред њим сам врх бициклистичке сезоне.
Текст и фото: М. Миљеновић
