Кустос у Народном музеју Дејан Воргић рекао је да је до сада пронађено много археолошких фрагмената, од најстаријег доба - неолита (7000 година пре нове ере), предмета са одликама старчевачке и елементима винчанске културе, чак и делова насеобине из неолита. Нажалост, све то ископао је багер, па је на археолозима да претражују веће гомиле земље, расуте по травњаку Градске баште.
Између мноштва делова грнчарије и појединих делова скелета, откривен је и фрагмент са уклесаном женском фигуром, чија су два дела пронађена. По речима археолога, овакви делови се веома ретко налазе. Они се надају да ће пронаћи и остатак делова и комплетирати фигуру, чиме би откриће постало још значајније.
Тренутно се материјал прикупља, а потом следи прање, обрада, упоређивање и тек за месец - два моћи ће конкретније да се каже шта је све пронађено у Градској башти. Воргић је навео шта је све до сада откривено, додајући да је у питању значајан материјал.
- Ту су и делови тањира из турског доба, средњовековни новчић, стуб са средњовековне цркве. Међутим, открити насеобину из најстаријег доба, неолита, нешто је фантастично и разумљиво је да смо фокусирани управо на тај период и предмете који потичу из њега. Следеће године велики је јубилеј, два века од завршетка градње Жупанијске зграде, па то може бити леп повод да се јавности прикажу сви артефакти пронађени у Градској башти - наводи Воргић.
Он додаје да је све што је нађено од изузетног значаја за Народни музеј.
- Када су дограђивана крила на Жупанијској згради 1886. године пронађено је много предмета из претходног периода, али су они сви завршили у Будимпешти и Темишвару, који су имали музеје. Ми не знамо шта све тамо постоји, јер то никад није угледало светло дана. Сада имамо срећу да смо ми ти који су нешто из праисторије пронашли и што ће то завршити у нашем музеју - закључује Воргић.
Још једном се, дакле, потврдила вишедеценијска пракса да се приликом неких радова на подземним инсталацијама на простору Градске баште проналазе археолошки остаци стари више хиљада година или се наилази на подземне системе и лагуме некадашње бечкеречке тврђаве.
Ж. Балабан
