ПРЕСТОНИЦА ТАМБУРИЦЕ И ЛУБЕНИЦА У СРЦУ БАЧКЕ У Дероњама четири генерације живе под истим кровом; Заједничким снагама унапређују село
Тачно између Оџака и Бача налази се село Дероње, смештено уз стари ток Мостонге, односно данашњи део канала ДТД.
О овом месту свако понешто зна, јер је однекуд нешто макар начуо, тако да смо у Дероње и сами отишли са скромним предзнањем које је сада поприлично обогаћено. Али и даље минимално у односу на знање оних који у том селу живе...
– Код нас се 90 одсто мештана бави пољопривредом – најпре нам каже председник Савета МЗ Дероње Игор Праћа, напомињући да је лубеница нешто по чему је Дероње препознатљиво.
– Озбиљна количина бостана узгаја се код нас, имамо неке људе који раде и по 20 јутара. Кад крене сезона лубеница, нама су улице препуне приколица, а у целом селу не можеш радника да пронађеш за шта год да ти затреба.
Осим наведеног, Дероњчани сеју и соју, кукуруз, пшеницу, а овај крај некад је био и познат по фармама музних крава.
– Раније сам радио анкете по пијаци, питао сам мештане шта им треба у селу. Све сам то записивао и до сада смо доста тога и урадили. На пример, тражили су паркинг код амбуланте, решили смо. Направили смо и два дечја игралишта, еко-чесму... Довукли смо јавну расвету до Дероњских салаша, где их имамо 70 регистрованих. Сад нам је приоритет да решимо путну инфраструктуру јер се структура саобраћаја променила, као и водовод и канализацију за шта радимо пројекте и чекамо да се обезбеди новац, јер то све много кошта. Правићемо и пешачку стазу на бенту канала, са све расветом, клупама и кантама – истиче Праћа, додајући да му је жао што није дочео самодопринос који би умногоме решио проблеме које имају у селу.
Де, Роње!
Прво помињање насеља Дероње (под мађарским именом Déronya) датира из 1764. године, али живот на том подручју постојао је и пре више од 7.500 година. Доказ за то јесу пронађени остаци у атару уз само село, данас под називом Доња Брањевина, а међу којима је Црвенокоса богиња постала најпрепознатљивија и својеврсни симбол европског неолита.
Сам назив села везује се за легенду да је у месту постојао коњ Роње, ком је газда, терајући га да иде кроз блато, стално узвикивао: „Де, Роње!”
У Дероњу или Дероњама (кажу мештани да су оба облика исправна, будући да Србијанци на крају стављају „е”, а сви остали „ама”) на спавању има око 2.500 људи, од којих је око 200 Рома, имају једну мађарску и једну немачку породицу, док су све остало Срби – из Босне и са југа Србије.
– Овде у селу је обичај да деца не излазе из куће, већ да четири генерације живе под истим кровом. Међутим, то почиње да се мења, па је око пет кућа у селу купљено преко пројекта министарства за рурални развој – вели наш саговорник, те помиње и ватрогасце из ДВД-а који су обновили возни парк донацијама из иностранства, док опрему редовно набављају захваљујући Општини Оџаци.
Кад село замирише на погачице и крофне
Пука је случајност била што су се чланице Удружења жена „Златне нити” договориле да своје чувене погачице и крофне пеку у среду, уместо у четвртак на светац, па је и наша екипа имала част и задовољство да их проба. Наиме, сваког четвртог дана у недељи мештанке се организују и од 7-7.30 крећу с прављењем погачица и крофни, које потом до 15 часова продају испред етно-
-куће у самом центру и то по цени од 50 динара по комаду.
– Наше опредељење, као жена у удружењу, јесте вез на платну, али од крофни и погачица се финансирамо – каже председница Божана Мијин Николић. – Ово је село у ком се одувек много месило, кисела теста су овде позната, жене су за то махери. Не постоји тајни састојак, битно је да се све добро умеси!
Осим неприкосновене хране, вредне жене из „Златних нити” воде рачуна о великој кући коју су добиле на коришћење, а која је некад припадала католичкој цркви као парохијски дом. Након што су га довеле у ред, сваку просторију су преуредиле тако да сад имају мештанску собу, србијанску, католичку и изложбену.
– Ова кућа је стара више од 290 година и под заштитом је. А пре него што смо ми овде ушле, била је затворена 40 година! Тада су се мештани организовали и сређивали, смеће су износили тракторима... Наравно, некад је и нас жена било више, тако да се сад трудимо да се све ово не затвори – наглашава наша саговорница, те додаје да умор у потпуности нестане кад музика засвира.
Било како било, најлепше је кад се окупљају око манифестације „Тамбура у срцу Дероња”, „Крофнијаде”, Фудбалског клуба „Омалдинац”, КУД „Сеферин”, ликовне колоније „Св. Рафаило Момчиловић” која данас почиње и одржава се по 20. пут...