УСКОРО ОБНОВА ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА У ЖАБЉУ Од Мародића до Гојгнера и Риђичког

У православном храму предвиђени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидним сликама, сликаној орнаментици и мобилијару, који морају бити завршени у року од 180 дана, с тим да ће већину посла, 75 одсто, обавити фирма „Yumol” из Суботице, а остатак „Ars terra SU”.

Српска православна црква Преноса моштију Светог Николе у Жабљу проглашена је, одлуком Владе Републике Србије, почетком 2000. године за непокретно културно добро. Планирани радови одвијаће се иначе у две фазе. Како се из спецификације објављене на Порталу јавних набавки може приметити у првој фази биће сређени олтарски простор, солеја, лук и пиластри, између солеје и источног травеја, те полеђина иконостаса, што подразумева конзервацију и реастаурацију зидних слика, сводова, лукова и зидних површина. Након тога следи обнова сводова и зидова источног и централног травеја, лукова и пиластра између централног и западног травеја, бочних улаза.

„Циљ радова је комплетно уклањање слојева нечистоћа са свих елемената иконостаса, зидних слика, зидних и сводних површина, певница, тронова и стасидија. Такође, потребно је уклонити све неадекватне претходне интервенције, у циљу враћања у првобитно стање. Конзервација и рестаурација морају бити изведени уз максимално поштовање оригинала, а сви материјали који буду уграђени у дело, током радова, морају бити реверзибилни и компактни са оригиналом. Уклањање слојева нечистоћа вратиће аутентични светли колорит потамнелим зидним сликама и зидној декорацији, као и сјај иконама, оплати и позлаћеном дуборезу”, најављено је из Завода.

Први православни храм у Жабљу, посвећен светом Николи, помиње се 1720. године.„Због честих поплава Жабаљ је 1784. године пресељен са ушћа Јегричке у Тису на данашњу локацију. У знак захвалности према цару Јосифу Другом, који је дозволио пресељење, место је добило назив Јозефсдорф (Јосифово село). Приликом пресељења порушене су све зграде, укључујући православну цркву. Место где се храм налазио било је обележено крстом, а након пресељења подигнут је нови. По извештају из 1785.  црква је била нова, сазидана од опеке, посвећена светом Николи”, подсећају у Заводу за заштиту споменика културе. 

Пошто се број верника увећао, сакрални објекат, подигнут након пресељења 1784. године више није одговарао потребама, па је дворски ратни савет 1832. одобрио зидање садашње цркве, која је завршена три лета касније. Храм је освештан 25. августа 1835. године, од стране тадашњег епископа бачког Стефана Станковића, о чему сведочи и натпис изнад западних врата. Опљачакан је и запаљен за време Револуције 1849, а обновљен 1851. године. Верски објекат зидан је у барокном стилу полукружне олтарске апсиде, а иконостас је јединствен у нашим крајевима - зидан од полираног разнобојног вештач- ког камена по нацрту славног архитекте Светозара Ивачковића 1884. године. 

Храм је завршен и освештан 25. августа 1835. године, о чему сведочи и натпис изнад западних врата. Опљачкан је и запаљен за време Револуције 1849, а обновљен 1851. годинe

Иконе су радови више мајстора. Престону икону Пресвете Богородице насликао је чувени  Аксентија Мародића, док су Престона икона Христа Спаситеља и празничне иконе радови академског сликара Јосифа Гојгнера из 1885. године. Гојгнер је иконе сликао према Дореовим илустрацијама за „Библију”. Икона Пресвете Богородица, која замењује Богородичин престо, такође је уље на платну, на чијој полеђини је написано да ју је сликао Никола Димшић у Новом Саду 18. децембра 1871. године, а да ју је исте године поклонила жабаљском храму госпођа Вата Злоколичка. 

Јосиф Гојгнер је требало да ради и унутрашњу декорацију цркве али га је прерана смрт (1887) спречила у томе, па је жабаљски храм остао недовршене унутрашње декорације читавих 95 година. Тек 1980. године самоуки, али даровити, сликар Димитрије Риђички молује унутрашњост храма и слика зидне слике уљаним бојама. На јужном зиду наоса, Риђички је насликао велику композицију „Рација 1942. године”. Унутрашњост цркве краси Трон Пресвете Богородице Тројеручице који је у по узору на средњовековне иконостасе урадио у дуборезу Бранислав Николић из Крагујевца, а икону Тројеручице живописале су монахиње манастира Бођани.