Додуше, како каже директор др Горан Ступар, један лекар није активан јер се налази на функцији директора Герентолошког центра. Недавно је овдашњи локални лист „Недељне новине“ спровео анкету међу мајкама деце која живе у селима и готово све анкетиране жене из Челарева, Пивница, Гајдобре... сматрају да би у селима барем повремено требао да ради педијатар.
- Педијатри никада нису радили у селима, али ми сагледавамо сугестије наших суграђана и баш због тога постоји могућност да кренемо са иницијативом према локалној самоуправи – каже Ступар. – Ако ништа друго, у склопу наших потраживања за идућу годину од општине тражићемо ангажовање педијатара у одређеним терминима у селима, иако се тада отвара проблем како намирити сва села. Тренутно у Дому здравља у Паланци имамо три педијатра који раде у служби за здравствену заштиту предшколске деце и једног педијатра који ради у школској амбуланти. Педијатру за предшколску децу норматив је 850 пацијената, док педијатар у школској амбуланти има норму, односно брине о здрављу 1.500 деце. По последњој статистици у општини Бачка Паланка има 6.697 деце узраста од једне до четрнаест година, док број деце старости од петнаест до осамнаест година износи 2.014.
Додуше, одавно се зна да овде држава, а по позитивним нормативима, нема довољно финансијских средстава не само за плаћање још једног педијатра, већ и лекара других специјалности које је ова средина не тако давно имала, па често недостају и лекари опште праксе.
- Дневно сваки педијатар у нашој установи прегледа око 45 деце, некада и више, иако му је норматив који мора испоштовати 30 прегледа – додаје Ступар. – Можда би педијатри у својој смени могли прегледати и више деце од овог броја, али онда би прегледи трајали пет минута, а за тако мало времена не може се обавити озбиљан специјалистички преглед детета. У таквим условима ни једног педијатра не могу слати у села, јер већ у Дому здравља мере њиховог извршења прегледа су преко норматива. Овај проблем непостојања педијатара у селима држава је, бар за сада, решила тако што је изабраном лекару опште праксе на селима дала и ИД број 2 (такав имају и педијатри), а то значи да он може да обавља и педијатриске прегледе. Законски гледано лекар опште праксе могао би да буде изабрани лекар само школској деци, док би за предшколску то, ипак морао да буде педијатар. У пракси овај проблем решен је тако што је Фонд за здравствену заштиту доделио поменути ИД 2 и лекарима опште праксе. Искрено, сматрам да родитељи немају разлога за бригу, јер ће сваки лекар опште праксе ако процени да је стање детета сумњиво, ургентно га послати код педијатра у Бачку Паланку, тражећи лабараториске анализе. Уз то обавезно заказује контролу кроз три дана да би могао да прати стање детета.
Да проблем са малим бројем педијатара није само бачкопаланачки, већ и проблем у Србији говори упузорење, а на основу званичних подака надлежних у републичком здравству, да је просечна животна старост сепцијалиста педијатрије у Србији 57-58 година.
- И код нас у Дому здравља један педијатар ће за четири године у пензију, а још нисмо обезбедили средства за новог лекара који би специјализовао педијатрију – додаје Ступар. – Наша установа нема новца да плати специјализацију па морамо да се обратимо оснивачу, односно општини. Спцијализација за педијатра траје четири године, а, на пример, за интернисту пет година. Годишња школарина кошта 75.000 динара, а када се томе дода годишња бруто плата (месечно око 100.000 динара) онда се дође до цифре од око 1,3 милиона динара годишње, па то помножите са четири. Лекари који заврше специјализацију имају обавезу да најмање осам или десет година, у зависности од дужине трајања специјализације, раде у Дому здравља, а после тога нема механизма којим можете да их задржите. Поред специјалиста на које овакве локалне самоуправе имају право, имамо и проблем са оним специјалностима које смо пре имали, а пре пар година изгубили. Општина нам помаже, па смо ове године ангажовали специјалисте ортопеде, физијатре и дечијег хирурга, али и специјалисту спортске медицине, јер је наш специјалиста одсутан.
Некако истог дана када је др Горан Ступар разговарао са новинаром „Дневника“, у медијима се појавила и прича професора др Бранимира Несторовића, начелника пулмологије у дечјој клиници у Тиршовој болници у Београду. Познати професор се, између осталог, осврнуо и на рад педијатара, њиховом броју, али и искуствима које је стекао у Енглеској где је боравио пре 15-так година.
Наиме, он је рекао да у Србији има велик број педијатара на број становника, а у Енглеској, на пример, само 20 одсто, односно свако пето дете, током живота дође у контакт са педијатром. Тамо, на острву, децу, углавном прегледају лекари опште праксе. Међутим, вели Несторовић, људи су код нас навикли да здравствене проблеме код деце решавају педијатри, а требало би да, првенствено решавају лекари опште праксе
Милош Суџум
