ПОВРАТАК НА СЦЕНУ КАО НОВИ ИЗАЗОВ ЗА ЈОЖЕФА НАЂА Позорницу није лако оставити
КАЊИЖА: Када велики уметници одлуче да се повуку са сцене, поставља се питање да ли је могуће оставити уметност заувек?
Јожеф Нађ, признати кореограф, плесач и режисер, родом из Кањиже, враћа се на позорницу, потврђујући да свет уметности није лако напустити.
Поводом премијере представе „Пун месец” , која је отворила Дезире фестивал у Суботици, Нађ је говорио о свом повратку у свет који је дуго био само његов, али са позиције кореографа.
- Схватио сам да позорницу није тако лако оставити - рекао је Јожеф Нађ. - Већ у ваздуху виси могућност за једну нову, дует представу у којој ћу играти главну улогу.
Ове речи откривају дубоку повезаност уметника са сценом, али и свесност о процесу који траје – и који се не завршава паузама, већ се само трансформише. Нађ је кроз своју каријеру поставио темеље за развој савремене кореографије и плеса, а повратак на сцену представља нови изазов и могућност за лични и уметнички раст.
Пун месец, представа која је отворила фестивал, истражује ритуалну симболику и емоције повезане са пуним месецом. Ова представа је наставак Нађовог истраживања, које је започео кроз рад са плесачком трупом која је раније гостовала са представом „Омма”. Иако су оба дела базирана на ритуалима, „Пун месец” се сада фокусира више на ритуалну музику, а не на плес, који је претходно био у центру пажње. Нађ је плесаче увео у свет афричке, али и америчке музике, укључујући џез 60-их и 70-их година, који је био значајан за његов лични уметнички развој.
- Џез је на мене имао велики утицај -објашњава Нађ. - Плес је тада постао нешто више од самог покрета. Музика, као што је амерички џез, која је од својих корена из Африке дошла до савременог западног света, поставила је темеље за нову драматургију плеса.
За Нађа, важно је да плес не буде стилски оптерећен. Он инсистира на томе да уметност мора бити слободна, ослобођена од жанровских граница, како би истински могла да комуницира са публиком. Иако је приметно да Нађ кроз „Пун месец” дубље улази у филозофију ритма и симболике, представа се не бави само ритуалима, већ и специфичном симболиком месеца. У његовој интерпретацији, месец је више од астрономског феномена. Он је ритмичка и композицијска структура која даје облик представи, са четири фазе које се одражавају на структуру самог перформанса.
- Месец симболизује обнављање, преображај. Његов циклус од 28 дана може да буде виђен као универзална композиција, као мрежа која повезује елементе у једном великом космичком процесу - објашњава Нађ.
За уметника, повратак на сцену није само лична одлука, већ и уметнички изазов. Улога коју је првобитно требало да одигра лутка постала је прилика за Нађа да се поново појављује на сцени.
- Лутка је, попут маске, веома важан елемент у афричкој култури. Није само елемент уметности, она носи духовно значење. У нашој представи, лутка поставља контрапункт живом телу - каже он.
Јожеф Нађ, уметник из Кањиже који је постао светски признат кореограф, плесач и режисер, већ деценијама истражује дубоке везе између музике, плеса и ритуала. Својим радом, који се протеже од Кањиже до Париза, Нађ непрестано помера границе у кореографији, а сваки његов повратак на сцену и ново истраживање уметности изазива велика узбуђења међу публиком.
С. Иршевић