Смештен у самом срцу Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“, последњег европског Амазона односно његових бујних поплавних шума, природне лепоте овог краја привлаче туристе и бројне намернике не од јуче, па се слободно може рећи да представљају право место за љубитеље нетакнуте природе, али и ловце, риболовце, оне склоне орнитологији, гурмане сваке феле или тек југоносталгичаре са искуством служења војног рока на оближњем војном аеродрому.
Како развоја ове гране привреде нема без смештајних капацитета у одсуству правог хотела у самом Апатину, намерници могу да одседну у Бањи Јунаковић на размеђу Апатина и Пригревице или у апартманима апатинске Марине, гласовите чарде„Златна круна“, ресторана „Краљевски врт“ или пак да потраже коначиште у једном од десетак регистрованих приватних пансиона. За исхрану се туриста или тек путник намерник може још лакше снаћи, поготово ако се руководи изреком „кад си у Риму, буди Римљанин“, што у случају Апатина значи да преферира речну рибу и одлучи се за неку од чарди као што су „Харчаш“, „Штука“ или споменута „Златна круна“, у којима је, између осталог, могуће уживати у чарима јединственог рибљег паприкаша који се , по предању, кува „у оригиналу“ на обалама дунавског тока само у потезу од Баје у Мађарској, па до Бачке Паланке.
Наравно, за оне склоније традиционалнијој трпези ту су и ресторани апатинске Марине, „Краљевски врт“, када је понуда у питању мултифункционални „Стари шаран“, а опуштајуће тренутке могу провести у бројним кафићима и клубовима.
Ако је добробит и благоутробије просечног туристе лако задовиљити овим смештајним и гастрономским капацитетима, чак и за избирљиве љубитеље лова и риболова Апатин представља праву Меку. Такозвана висока дивљач, јелени капиталци, чија се рика пролама бујним храстовим шумама у апатинској околини, привлачи ловце из готово целог света, а колико су богата ловишта „Војводинашума“ на дохват руке сведочи и недавни интернет-вирални снимак целог крда јелена и кошута у трку по улицама овог града. Колико је ово интересантно ловно подручје говори и податак да су у прошлости неретки гости били крунисание главе разних европских и наших династија.
Тој чињеници можемо да захвалимо и на солидној и чак изванпросечно развијеној инфраструктури апатинских ловишта, а луксузно опремљен објекат донедавно резервисан за еминентне ловце, такозвани „Дворац"у близини рибарске станице „Лавач", власништво Ловно шумске управе Апатин, опремљен је комплетном инфраструктуром, чекама, теренским возилима, кочијама и осталим услугама потребним за квалитетан лов, при чему је данас потпуно приступачан свим заинтересованим гостима.
Ништа мање јединствен доживљај имаће и риболовци намерни да се окушају на апатинској обали Дунава и његових бројних рукаваца. Још по ослобадању од Турака принц Еуген Савојски добио је од аустријског двора посед Беље у Барањи и рибарску централу у Апатину, посед који је био у власништву хабзбурговаца до краја И Светског рата. Апатински рибарски еснаф, као један од најјачих еснафа, више од два века окупљао је на хиљаде рибара који су овде рибарили или изучавали занат, па и данас у оквиру шумског газдинства постоје професионални рибари.
Поплавно подручје Специјалног природног резервата која захвата око 5.560 хектара, представља природно мрестилиште за око 50 врста слатководних риба меду којима су најпознацајније аутохтоне врсте као шаран, штука, смуђ, сом и др. Неретки су улови капиталних примерака, нарочито сомова који знају да буду тешки и преко 30 килограма.
М. Мћ
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Апатин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
