Некако највише боде очи цена парадајза и то пред крај августа када поодавно зри у отвореним баштама и на њивама, а не само у пластеницима.
Готово свуда цена килограма овог поврћа у пуној сезони креће се око једног евра, односно 120 динара. Има га за 10 - 20 динара јефтинијег, али има га и по 160 динара за килограм.
Када изађете из паланачке зелене пијаце у самом центру града и после пар десетина метара дођете до једне од бројних огласних табли, можете прочитати адресу на којој, готово сигурно произвођач поврћа, нуди литар цеђеног сока од парадајза за 50 динара са услугом доношења на жељену адресу у вароши.
Није ово прича о великој теми - зашто плаћамо поврће као Немци, а зарађујемо као Африканци, зашто сада нема јефтинијег увозног поврћа када препродавци деру пензионере, индустријске раднике са минималном зарадом - ово је само упозорење да не треба журити при куповини поврћа, али и воћа, јер разлике у цени па тиме и уштеде могу бити драстичне.
На пијаци црни лук дуго времена држи енормно високу цену која се, у зависности од крупноће и квалитета, креће од 60-80 динар за килограм.
Интересантно је да продавци готово ни на једној тезги нису истакли цене црног лука, ваљда због бруке, а сазнате их тек када упитате. Само пар улица даље од пијаце, у једној уличици на капији, а на картону исписано је да се 10 килограма црног лука продаје за 300 динара! Поред стоји млада жена са детотом у наручју и вели да може и јефтиније „на веће”, а да килограм јесењег белог лука код њих кошта 200 динара.
На дилему, коме треба 10 кила лука одједном, вели да су домаћице нашле решење, па се скупи њих неколико и купе џакчић и тако уштеде 30-40 динара по килограму. На 10 килограма то је 400 динара, или два килограма пилетине.
Произвођачи кажу да је лук одлично родио, па га на њивама можете купити и по 20 динара за килограм. Продавци су још задовољнији кад га три пута скупље продају, а једино потрошачима је, по свему судећи, мука од лука. Осим што треба поредити цене, треба пазити и на подвале, попут оне где на црном грожђу у гајбици стоји цена од 150 динара и пише да је то хамбург. Ко се иоле разуме у грожђе види да није реч о хамбургу, а он је најслађи и најмиришљавији, па и најскупљи, већ о некој сорти која је стигла из увоза, вероватно негде са југа - Македоније, Грчке, Црне Горе...
По обичају за тезгама су углавном трговци, а осим понеког произвођача јаја, сира, кајмака, млека, повртара готово да и нема. И готово на свим тезгама цене су исте, осим на њих пар где уз љубазну реч видите да су цене за мало, 10-15 динара ниже по кили, али и да је роба свежа, а најсвежија пијачним данима средом и суботом.
Паприка је од 70-100 динара, кромпир око 60, тиквице 50, шљиве 60-70 динара... Кажу овде да ће цене ићи доле када почне пуна сезона спремања зимнице, јер како сада ствари стоје дупло је јефтиније купити индустријску зимницу у маркетима него је данас сам спремати.
М. Суџум
