- Дневни боравак за децу и одрасле ће радити и даље, а појавила се потреба да та услуга постоји и за децу са млађим узрастом, односно да је више деце млађег узраста којима је потребан Дневни боравак- истиче Кошутић. -Реч је о деци која из разних разлога не могу да се адаптирају групама у предшколским установама.
Услуга тестирања новорођенчади кроз програм Саветовалишта за рани развој, која од прошле године постоји у Кули, показала је поражавајућу статистику, јер је код 30 одсто деце закључено да им је потребна нека врста стимулације. То не значи да су то све деца која имају неке озбиљне тешкоће и проблеме, али одступају од онога што је стандард, потврђује Кошутић.
Он сматра да или је дошло време да се стандард мења, па да се каже да су неки развојни периоди сада померени, али док до тога не дође, стандард каже да око 30 одсто деце са територије ове општине треба посебно или додатно стимулисати.
- Сада је образовање деце инклузивно, што је добро, али је питање да ли је то интерес детета или жеља родитеља. Када то није интерес детета, оно се осећа у тој групи врло лоше, јер смета му велики број деце око њега и често нема вештине које би му помогле да се у тој групи адаптира и треба му интензиван програм неког третмана да би сазрело до те мере да буде у тој групи деце и снађе се- истиче директор „Плаве птице”. - Некад дете није спремно, те је један од планова да се у Дневном боравку оформи група за децу и родитеље које желе да њихово дете борави на неком интензивном третману свакодневно и да се припреми колико му је потребно, годину, две да уђе у редовни систем образовања. То је некада постојало у вртићима под називом развојне групе, у којима су деца била одвојена, али са сврхом да се њихов развој поспеши и да се врате у редовне васпитне групе.
План је да се капацитет Дневног боравка повећа за још једну групу, која неће бити велика, већ максимално шесторо, седморо деце, јер се такви третмани ни не раде у већим групама.
- Пракса је показала да други начин не даје неопходан успех- каже Кошутић. – Није лако родитељима да то схвате и прихвате. У том процесу уме да се изгуби доста времена, али покушавам родитељима да објасним на најлаши могући начин, да детету не може да буде боље само зато што је окружено вршњацима, јер здравље није прелазно, као ни болест те врсте.
Потребно је да се пуно ради са дететом на месту где је збринуто и да се ради у породици, код куће.
М. Стакић
