Мештани радо причају како су некад сви били сложнији, истог материјалног стања и образовања, заједно су певајући ишли да на њиву, радили су по задругама и градили село од самодоприноса. Тако су, међу првима, ископали сеоски бунар, асфалтирали улице, увели телефонску везу...
- До четрдесетих година прошлог века ово село се звало Катарина било је искључиво немачко и јако богато - води нас у још даљу прошлост председник Савета Месне заједнице Равни Тополовац Миодраг Дангубић. - Од циглане на једном крају села, до млина на другом, а кроз село је ишла пруга, онда мож’ мислити колико је било развијено и богато! Након Другог светског рата Немци су протерани, а доведени су колонисти из свих крајева Босне и Хервеговине, па је све кренуло како је кренуло, сви су ишли у задруге, радило се, а после се то све осавременило... Рецимо, некад смо имали 14 полазака аутобуса ка Зрењанину, од пет ујутру до девет сати увече, а онда полако, само од себе, како су се гасиле фирме у Зрењанину, младеж је почела да одлази на студије и нису се враћали, све је мање било путника и све мање аутобуса.
Равни Тополовац изнедрио је бројне учене људе и сви су помагали овом селу
Старији житељи Равног Тополовца у своје млађе време нису ни размишљали да ће једног дана живот у њиховом селу овако, потпуно другачије изгледати, једноставно се знао редослед који их чека - било је нормално да се млади ожене, удају, остану у селу, иду на посао, школују децу у Зрењанину... А сад, кад се све сабере и одузме, све је више нежења, девојке свој брачни пут проналазе у другим (већим) местима, прилика за посао је све мање, а млади који оду на студије више се не враћају.
- Да би се нешто кренуло, потребно је да се врати народ, а једино га можеш вратити послом, да се не би све ово почело гасити - наглашава Дангубић, толико пута већ наглашену причу, али без обзира на све, оптимистичан је и примећује позитиван тренд у последње време. - Један период је било нагло одсељавање, а сад има пројекат куповине сеоских кућа и десетак породица их је купило баш овде. Дошли су и они који су родом одавде, а има и неколико младих породица са десетак деце.
Тај податак им свакако улива наду и да сеоској осмолетки неће претити гашењем, будући да је ситуација већ таква да су нижи разреди распоређени у два комбинована одељења, а да „добар просек“ од око 70 ђака, извлаче старије (одлазеће) генерације. Рецимо, некад је Равни Тополовац био познат по јакој мушкој одбојкашкој селекцији које данас уопште нема. Остала је само женска, док се фудбалери опет организују и ентузијастично подижу ФК „Херцеговина“ из пепела.
Од маја прошле године Равни Тополовац је богатији за још једну установу културе. Мештани су добили библиотечки простор у ком је смештен огранак житиштанске Библиотеке „Бранко Радичевић“ са фондом од око 4.000 књига. Сваког радног дана љубитеље писане речи дочекује библиотекар Немања Савић, иначе васпитач по струци, али и аутор бројних књижевних дела за децу и старије. У тополовачкој библиотеци тренутно има 69 чланова који су приступали спонтано, што и није лоша бројка, ако се узме у обзир да је реч о десетом делу укупног живља у том месту. Иако су ажурнији старији мештани, који махом читају популарну белетристику и савремене биографије и мемоаре, међу верним читаоцима су и они млађи с којима је, истина, најлепша сарадња.
- Имамо радионице највише са предшколцима, међу којима је била запажена стрип радионица, када смо довели илустраторе из Новог Сада, па су деца сама правила фото стрип - каже Савић и додаје да са тополовачким малцима ради и мимо Дечје недеље. - Данас је тешко држати деци пажњу и књиге морају да буду интерактивне, 3Д и искачуће, звучне, све само не класичне књиге, јер их све друго држи на нивоу наслова. Додуше, треба узети у обзир и да се школска лектира не мења, па је деци незанимљиво. А старији... Амбуланта је поред и лекар ради сваког дана, па док чекају у реду код доктора, сврате и у библиотеку, па читају и у чекаоници.
- Ипак, имамо лепу инфраструктуру, све што нам је потребно у селу - истиче наш домаћин, спомињући да су протеклих година много уложили у сеоски водовод бушењем новог бунара и мењањем целе мреже азбестних цеви. - Кажу за нашу воду да је сита, напијеш се од једне чаше, али је исправна, анализира се једном месечно. У суштини, имамо све што нам треба, осим банкомата. Сређујемо и Дом културе, прва фаза спољашње реконструкције је завршена, сад се уређује унутра. Имамо леп спортски комплекс код школе. Иначе је мирно село, зелено... А не треба заборавити ни да је Равни Тополовац изнедрио бројне учене људе и сви су помагали овом селу. То је херцеговачка фора, све се ради преко везе. Имамо много образованих јер је сељацима, који су ономад дошли, био циљ да школују децу. Дошли су као сиротиња, па су много улагали у школовање.
Текст и фото: Леа Радловачки
