Ентузијасте друштва предводи Ружена Суханко које је пензију стекла у угоститељству, а која на разбоју тка од вуне и крпица украсне и употребне стварчице, као што су се то некада радило, а ткању обучавају и младе, доприносећи да се нит традиције не прекине.
- За скоро деценију и по постојања друштва „Етно” евидентно је да смо до сада пуно учинили. Имамо срећу да мој супруг Шандор разбоје и све справе неопходне за ткање и израду других рукотворина зна да направи или поправи, а и сам учествује у изради рукотворина - каже Ружена Суханко.
Уз Ружену и Шандора Суханка на истом послу ангажују се Ибоја Ороси, Ева Кочиш Саболчки и други ентузијасти, који знају да производи старих заната и рукотворина имају велики значај за очување традиција.
- Највише радим на плетењу саћура и других предмета од рогоза и љуштике – прича Шандор Суханко. - То сам научио још од мојих родитеља, као дете уз реку Кривају било је доста рогоза. Научио сам и да плетем мреже којима се ловила риба, а такође и ташне од канапа које су у међувремену углавном замениле најлонске кесе. Ипак, још има оних који више цене мрежасте ташне од од канапа са дрвеним дршкама, торбе од рогоза и љуштике и разне предмете од природних материјала.
Она наглашава да су у Бајши деца у великом броју укључују у активности и заинтересована су да савладају разне вештине из кућне радиности, међутим, по завршетку основне школе и када крену у средње, њихово интересовање стагнира, мада има и оних који ни тада не одустају.
- Доста тога младе данас одвлачи од неговања традиција и израде рукотворина – указује Ружена. – Ми се трудимо да деца виде шта може да се уради од природндих материјала из окружења и да их томе научимо. Верујем да ће се у старијем добу присетити шта су све научили и допринети да се чува традиција, као што смо и ми у селу разбоје покренули после више од три деценије. Ја сам се ткању обучавала у Суботици, а све остало учили смо од старијих мештана Бајше, тако да смо од заборава отргнули корпарство, израду саћура и асура од рогоза и љуштике кукуруза, али и савладали плетење, перличење и друге вештине и то настојимо да пренесемо деци - каже Суханко.
Ентузијасти Друштва „Етно” сматрају да је јако битно оно што раде, предочавајући да са умирањем најстаријих суграђана изумиру и стари занати, па се и збога труде да рукотворине из кућне радиности скроз не потисне пластика.
Текст и фото: М. Митровић
