Није ту било тешких речи, већ констатација по којима село Гајдобра, дели судбину других 12 села у овој општини, чије су месне заједнице остале без динара, па су и сами избори за савете МЗ изгубили смисао, осим да се провере страначки рејтинзи.
Гајдобра је, после Бачке Паланке, индустријски најразвијеније место у бачкопаланачкој општини, јер у три велике фабрике ради преко 1.000 индустријских радника, а село броји око 2.800 становника. Патровдан је црквена и сеоска слава овог места у коме већински живе Херцеговци, односно њихови потомци, али и потомци људи који су дошли из Босне, па Словаци... Када је у времену транзиције све пропадало, па и још пропада, у овом селу било је људи који су покренули посао и сада за Гајдобру важи правило да посао нема само онај ко неће да ради.
Међутим, Гајдобра, а некада су се хвалили да имају седам академика, на десетак доктора наука, врхунске спортисте који су носили дрес свих бивших Југославија, али и Србије, тражи од општинске власти више него што она нуди. Општина Бачка Паланка са скоро 60.000 становника и по неким статистичким параметрима, у које овде многи сумњају, спада у ред развијенијих у Србији.
Ипак, годинама, па и деценијама Паланка не може да заврши оно што је почела 90-тих прошлог века. Није селима жао што локалне власти које су се мењале, деценијама не могу да заврше, на пример, градско позориште у Бачкој Паланци (почето 1992. године), или 30-так станова солидарности (почето 2005.године), или олимпијски базен у приобаљу Дунава у Бачкој Паланци (почет пре шест година), поред Спортске хале и заливног језера Тиквара, поред Дунава, отворених спортских терена на самом рубу града...
Привредници у Гајдобри, на пример, истакли су колика је небрига власти, када је реч о „малим, сеоским стварима“. После изградње храма посвећеног светом Петру и Павлу, апостолима који су слава овог села, неколико донатора је изградило стан, савремену кућу од 160 метара квадратних за православног свештеника који ће ту вршити службу док је у служби. Жеља је била, да се као конак, односно како је речено Светосавски дом, уради објекат који ће служити целом селу. Ударени су темељи пре скоро две деценије.
Стало се, не зато што није било донатора, већ зато што су темељи пар метара прешли у земљиште „Војводиневода“, а делом у парцелу Републике Србије и Општине Бачка Паланка. До данас тај предмет није решен, а за једну овдашњу бензинску станицу, у сличном случају, решен је за 15 дана, кажу у Гајдобри.
То што су у Гајдобри, тамошњи озбиљни људи рекли општинском руководству, а на петровданском ручку, односи се на њихово село и друга села у општини, а не на град. Тачније, у Гајдобри сматрају да ово село у државни, односно покрајински и општински буџет даје многоструко више него што добија. Овде, на пример, пре више од две деценије почета је помпезно градња спортске хале, која није завршена, а локална самуправа је та која треба да аплицира за пројекте и средства код виших нивоа власти, јер село, односно месне заједнице више нису битне.
Обећавано, кажу привредници из Гајдобре који су дали донације, али није остварено. Надлежни кажу да у локалном буџету ни пре ни сада није било нити има пара, па треба бити реалан. Гајдобрани опет тврде да локалне власти као да заборављају да њихов посао није само да ураде оно што су започеле већ и оно што су власти пре њих започеле, а нису завршиле по неколико деценија.
Друга села у овој општини, а сем Гајдобре и Челарева, мало њих има индустријске објекте, искључиво зависе од тога када се неко из локалне власти сети да има помогне. А, може да им помогне тако што ће бити у некој од политичких странака. Без странке село је историја, а избори за месне заједнице своде се на страначке, јер, на пример, у Бачкој Паланци, прошле недеље били су избори за градске месне заједнице, па у једној која броји 2.600 бирача за члана Савета МЗ буде изабран човек који је добио 56 гласова.
Ипак, централно питање из Гајдобре гласи: колико село са хиљаду индустријских радника издваја за државу, а колико му држава враћа?
М. Суџум
