Чињеница да им је највећи српски лиричар био домазет, Сомборци су искористили да децу од колевке до гроба уче како је Лаза Костић заправо родом Сомборац, а не Ковиљчанин који се само зарад мираза Паланачких доселио под старе дане у ову варош и у њој поживео тек нешто више од деценије.
Из још ранијег периода националног романтизма, потиче и легенда о преславном Кутузову, руском империјалном војсковођи, на коју су се „примили„ чак и најобразованији сомборски Срби 19. века, а живахна је и дан данас, а гласи да је Кутузов, наравно, Србин и то ни мање ни више него из Риђице, села на данашњој српско-мађарској граници. Прича вели како га је још као дете у колевци отац однео у Русију у којој се попео на трон бесмртника, али и то да је све до пре неколико година било живих потомака Кутузова сорабских и то у околини Суботице и (сада хрватског) Пакраца.
С друге стране, пак, опстојава и легенда о житељима другог села, Стапара, као својевремених дунавских гусара, страха и трепета лађарских. Ем Стапарци нису били близу воде, ем заједљивији кажу да су надимак „гусари„ добили због речи која се другачије акцентује. Имали су вазда много гусака, што ће рећи „гусарили су„!
За сам град везано је, такође, неколико заблуда, односно урбаних легенди. О најимпресивнијој грађевини у вароши сомборској, Жупанији, садашењем седишту Скупштине града, и данас постоји веровање како располаже са тачно 365 просторија, за сваки дан у години по једна. Чак и неверне Томе не одустају од тога да заправо зграда Жупаније има макар 365 прозора, а не соба. Ништа боља ситуација није ни са наводним катакомбама, чији ходници воде чак до Дунава. Тек кад је Главни сокак раскопан зарад реконструкције, тешка срца Сомборци одусташе од овога мита.
Кад смо код воде и код Дунава, има и она о чувеној Ајфеловој преводници или устави на Дунаву код Бездана. На жалост многих, истина је да ову преводницу није изградио чувени неимар торња који и дан дањи краси Париз, ако ни због чега, а оно због тога што је 1856. у години завршетка изградње преводнице код Бездана Ајфел имао тек 24 године. Обашка што је ова преводница од бетона који Ајфел никада није употребљавао.
Легенди и заблуда има још, као она да су Сомборци и њихова околина много писмен и образован народ, иако статистика неумољиво доказује како у округу од око 200.000 чак преко 40.000 житеља нема завршену нити основну школу. Ваљда је зато и остале заблуде тако тешко искоренити.
Милић Миљеновић
