Говедарство у Мошорину на првом месту

МОШОРИН: Село са око 2.700 становника има чак 6.000 грла крава и 15.000 оваца и по томе може да се пореди само са Шиљеговцима у околини Крушевца. За разлику од других села, Мошоринци су разумели привредна кретања и кренули добрим путем да на  свом огњишту стичу иметак.
mosorin krave.JPG
Фото: Dnevnik.rs

Дневно бар десет цистерни за пријем сировог млека прође кроз село у различито доба дана и тако једино танкери ремете тишину места чије становнишво живи ускључиво од говедарства. Могу се видети цистерне са различитим регистарским таблицама и рекламним ознакама млекара из Ниша, Панчева, Кикинде, Београда…  

Мошорин је одвакада био сточарски крај, али они који добро познају живот овог села казаће да су сточарство у Мошорину наново уздигли Срби из Теслића.

Срби из Теслића, досељени у вихору грађанског рата, покренули су сточарство у Мошорину и што је за старо шајкашко село најважније - напунили су школу децом.

Они су овде донели и навике из родног краја и што је за старо шајкашко село најважније – напунили су школу децом.

Мошоринци с поносом помињу да је ово село родно место Светозара Милетића, Исидоре Секулић, Илије Коларића, Душана Каназира познатих српских интелекуалица чија дела поколења памте, слушају и уче.

И сада мошорински домаћини посвећују пажњу образовању и нараштаје шаљу на веће школе. Тренутно више универзитетских професора  с поносом истичу Мошорин као место порекла, а из Мошорина је родом и неколико свештеника од којих су неки били и професори у Карловачкиој богословији.

"Око 200 породица стигло је током грађанског рата из околине Теслића у Мошорин, и свака је донела по једну краву, а они који нису, купили су говеда на новом  огњишт", каже председник Савета месне заједнице Стојан Тривуновић, који у мести важи за једног од већих сточара са више од стотину крава.

Тривуновић каже да су дотерали краве из Босне и село је сада пуно стоке, има крава, бикова , оваца, свиња, доста млека и меса.

Дневно се у Мошорину помузе између 35.000 и 40.000 литара крављег млека и између 4.000 до 5.000 литара овчијег млека.

Председник сеоског Савета каже да има мештана који су зараду потражили у иностранству, превенствено у Словачкој, али су се после извесног времена вратили разочарани и егзистенцију сада покушавају да стекну на свом поседу.

За разлику од других села у Мошорину нема пуно кућа на продају, можда тридесетак, вели Тривуновић.

Село има десетак продавница, пекаре, месару, пошту, школу, вртић, амбуланту, чија је адаптација у току.

"Имамо око 240 ђака од првог до осмог разреда и две групе у вртићима , који похађа око 60 малишана. Могли би имати још једну месару, а све друго имамо. Од пре неколико година изграђен је пут дужине 12 километара за Тител, преко брега па то до општинског места знатно скраћује путовање", каже Тривуновић.

Млекара упослила мештане

Од пре годину дана овде ради млекара „Моје стадо” где је упослено тридесетак мештана. Млекара откупљује сировину од домаћина из Мошорина и околних села с подручја тителске општине.

"Концепт је откуп млека у најближем окружењу, да би се становништво упослило и трошкови транспорта били минимални. Млекара нема намеру да се шири већ да задржи регионални карактер односно  општински, јер млеко долази још из Шајкаша и Ђурђева", каже директор млекаре „Моје стадо” Дамир Манчић.

Према његовим речима, млекара је овде и отворена због великог броја грла музних крава, да би се становништву улило поверење да посао одрже и унапреде га и да производи „Моје стадо” буду на тржишту тителске општине и Београда.

З. Делић

Фото: Слободан Шушњевић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести