Наиме, претходно најављени, заједнички рад стручњака надлежног Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду и овдашњег Градског музеја развејао је, по свему судећи, теорију да се у случају наиласка багера на дубини од око 1,3 метра на необичну опеку ради о проналаску зидова градске тврђаве из турског периода или чак и пре османлијских освајања Бачке, односно из 15. века када Сомбор као урбану целину оснива племићка породица Цобор Сент Михаљ.
У ишчекивању и званичног саопштења две надлежне стручне институције, чланови заједничког археолошког тима су за „Дневник“ изнели прелиминарне закључке да се ради о налазу који се поуздано може датирати на сам крај 18. и почетак 19. века. Сомборског хроничара Милана Степановића, који је први, сасвим оправдано и алармирао овдашњу јавност због необичног налаза на градилишту, пре свега величина и састав опеке, навели су на закључак да се можда ради о остацима негдање варошке тврђаве, чије се зидине и остаци као такви налазе и на цртежима и мапама града с краја 17 и средине 18. века. Међутим, готово је сигурно да се ради о темељима коњушница и занатских радњи као и остацима канализационог система подигнутих у залеђу некадашњег фрањевачког самостана, који је изгоном овог монашког реда са овог подручја под влашћу Хабзбурга прешао у руке свештенства сомборске римокатоличке жупе Светог Тројства.
Према речима надлежних стручњака Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, након документовања налаза, извођачима радова на реконструкцији „Пијаце у ланцима“, сомборском „Сомборелектру“ и пригревачком „Yими комерцу“ ће, колико данас, бити омогућен наставак радова, с тим да ће археолози Градског музеја у сарадњи са извођачем и инвеститором, градским Јавним комуналним предузећем „Простор“ надгледати преостале земљане радове, пошто постоји грађевински оправдана потреба и за далеко дубљим захватом у тло на коме се непрекидно од 1820. године налази централна сомборска пијаца.
М. Миљеновић
