Испод сомборске пијаце темељи коњушница и радњи из 19. века

СОМБОР: Шекспировски, много буке ни око чега, могао би се описати епилог мистериозног археолошког налаза приликом радова на реконструкцији гласовите Пијаце у ланцима у Сомбору.
д
Фото: Dnevnik.rs

Наиме, претходно најављени, заједнички рад стручњака надлежног Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду и овдашњег Градског музеја развејао је, по свему судећи, теорију да се у случају наиласка багера на дубини од око 1,3 метра на необичну опеку ради о проналаску зидова градске тврђаве из турског периода или чак и пре османлијских освајања Бачке, односно из 15. века када Сомбор као урбану целину оснива племићка породица Цобор Сент Михаљ.

У ишчекивању и званичног саопштења две надлежне стручне институције, чланови заједничког археолошког тима су за „Дневник“ изнели прелиминарне закључке да се ради о налазу који се поуздано може датирати на сам крај 18. и почетак 19. века. Сомборског хроничара Милана Степановића, који је први, сасвим оправдано и алармирао овдашњу јавност због необичног налаза на градилишту, пре свега величина и састав опеке, навели су на закључак да се можда ради о остацима негдање варошке тврђаве, чије се зидине и остаци као такви налазе и на цртежима и мапама града с краја 17 и средине 18. века. Међутим, готово је сигурно да се ради о темељима коњушница и занатских радњи као и остацима канализационог система подигнутих у залеђу некадашњег фрањевачког самостана, који је изгоном овог монашког реда са овог подручја под влашћу Хабзбурга прешао у руке свештенства сомборске римокатоличке жупе Светог Тројства.

Према речима надлежних стручњака Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, након документовања налаза, извођачима радова на реконструкцији „Пијаце у ланцима“, сомборском „Сомборелектру“ и пригревачком „Yими комерцу“ ће, колико данас, бити омогућен наставак радова, с тим да ће археолози Градског музеја у сарадњи са извођачем и инвеститором, градским Јавним комуналним предузећем „Простор“ надгледати преостале земљане радове, пошто постоји грађевински оправдана потреба и за далеко дубљим захватом у тло на коме се непрекидно од 1820. године налази централна сомборска пијаца.

М. Миљеновић

Dusan
23.05.2020 • 06:44
Sta on imade od skole taj Stepanovic ?
Milan Stepanović
24.05.2020 • 06:47
Ima Dušane Pedagošku akademiju. I 27 objavljenih knjiga i monografija (sa upravo dodeljenom nagradom "Zlatno perod Ravangrada"), i sa preko 100 objavljenih stručnih radova i preko 300 članaka o Somboru. No, male sitne pakosti na stranu. Više o nalazu: Ovaj prostor je, od druge polovine 18. veka, pa sve do polovine 20. veka, bio zidom ograđen i zatvoren postor crkvene bašte (tek polovinom 20. veka ovde je nastala pijaca, a ne 1820. godine, kako piše u članku - te godine je nastala samo pijaca "U lancima", ispod današnjeg sunčanog sata, koja se završavala u liniji zgrade Župnog dvora, tridesetak metara dalje). Konjušnica? Čudi da bi štalama pravili duboke temelje. Ali pouzdano znam da ovde (u crkvenoj bašti) nikakvih zanatskih radnji nije bilo i nije moglo da bude. Ako je tačno što piše u članku, onda ljudi koji su pisali izveštaj o nalazištu nisu najbolje upoznati sa prošlošću ovog prostora. Radnje su se, inače, nalazile u okviru prizemlja zdanja Župnog dvora (nekadašnjeg franjevačkog manastira) i to sa zapadne i južne strane, isto kao i danas, a ne u zatvorenoj crkvenoj bašti. O tome postoji pouzdana pisana dokumentacija. Na slici iz 1903. g. na sredini između crkve i današnje Tehničke škole (na mestu gde su pronađeni duboki temelji) nema traga bilo kakvih konjušnica. Mislim da je ovo prilično zbrzan zaključak.
Silvija
25.05.2020 • 13:43
Naravno da je bitnije da stranačke firme nastave sa radom a istorija kome je uopšte bitna istorija našeg grada.Dokle?
EUR/RSD 117.5900
Најновије вести