Председница Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО) „Бисер“ из Србобрана Славка Попић каже да су се сви запослени који су из Србобрана укључили у волонтирање при кризном штабу током примене ванредних мера против епидемије. Они су учествовали у снабдевању старијих суграђана, али и свих којима је била неопходна помоћ, као што су ризичне групе и људи који су били у изолацији. Радница „Бисера” шила је маске и поклањала суграђанима.
-Волонтери су радили у сва три насељена места, у Турији, Надаљу и Србобрану, а три дефектолога, који нису могли да путују у Србобран, помагали су у својим местима - каже Попић. - Са родитељима и корисницима смо у сталном контакту, јер не радимо пошто је то осетљива популација и наши корисници морају да буду код куће, где им је лоше. Успели смо на неки начин да комуникацијом и објашњењем зашто је то сад тако да им помогнемо, као и родитељима, да прегурају све ово.
Славка Попић каже да се дефектолози и психолози чују телефоном са корисницима два пута недељно, причају, а и корисници који могу да разговарају међусобно се чују и у контакту су.
-Увек смо им доступни када су тужни, расплачу се или само имају потребу да нас чују. Сада функционишемо на минимуму, како морамо. Када је реч о личним пратиоцима, они су зависно од степена подршке деци, укључени са родитељима на онлајн наставу, те им сада помажу и у учењу, уколико родитељи процене да је потребно- каже Славка Попић. –Имамо једног дечака који долази у Дневни боравак и завршава основну школу, с њим смо такође на вези, пошто полаже малу матуру, а наш дефектолог помаже родитељима.
На питање да ли су корисницима задате посебне активности код куће, како би им време брже прошло, Попић каже да то опет зависи од могућности и способности самих корисника.
- Деца која могу да ураде, добијају задатке за које знамо да им родитељи могу помоћи, али имамо и доста родитеља који нису функционални, те са том децом не радимо, али смо на вези телефоном. Док они који су завршили и средњу школу и који су укључени и у јавне радове, они су укључени у волонтерски центар и то им је свакодневна активност- каже Попић. - Ко може да ради радионичарски део, као што су ручни радови, они имају своје задатке и онда се чујемо, шаљемо фотографије једни другима и тако дајемо подршку.
Председница Удружења напомиње да је пластеничка производња, у којој су радиле особе са инвалидитетом које су функционалне, сада добро дошла и да је достава намирница функционисала и пре онлајн пијаце.
- Све време смо снабдевали по кућама суграђане свежим поврћем из пластеника и на тај начин такође помогли и пре организовања онлајн пијаце, а то радимо и сада- истиче Попић.
-Не смемо да ризикујемо с обзиром на то да смо установа социјалне заштите и да би радили у овој ситуацији буквално би нам требао човек на човека да би одржали дистанцу и све прописане мере. Још увек смо у ишчекивању како да све организујемо, јер су корисници такве природе да захтевају човека на човека- каже председница Удружења „Бисер“ из Србобрана. –Уколико се јави потреба и добијемо неопходне инструкције, можда би могли почети са радом половином маја, али још је неизвесно, имамо и кориснике који имају проблема са плућима и максимално их штитимо, тако да су тренутно сви код својих кућа.
У „Бисеру” чекају да школски дневни боравци почну са радом, да се види како су они организовани и функционишу, па би по том моделу и „Бисер” могао почети са радом.
- Не знамо када ћемо почети са радом и даље размишљамо како да организујемо два објекта. Уколико се успостави међуградски превоз, то би нам пуно значило, јер не можемо да почнемо рад без дефектолога, а њих три путују, реч је о младим женама и не возе кола. Једна од њих има и двоје мале деце и морамо сачекати да се колико-толико успостави друштвени живот, да бисмо могли да функционишемо – каже Славка Попић.
Маша Стакић
