- Нажалост, немамо довољно воде у каналима у атару нашег села, иако се трудимо да преко локалне самоуправе општине Чока и Водоприврендог предузећа ДТД „Горњи Банат“ из Кикинде обезбедимо воду у нашим каналима. Постоје обећања за спајање око села каналском мрежом подручје Тиса-Златица-Тиса. Пуно очекујемо од тога да ћемо имати могућност за наводњавање - каже Роберт Косо.
Он указује да је сада проблем, да уколико се жели испоштовати плодоред, произвођачи белог лука тек сваке треће године могу заливати усеве. Па, коме се баш у том периоду потрефи и посрећи да може користити вештачку кишу, јако добро пролази, а када усев погоди суша приноси су осетно слабији.
Род врбичког пролећног белог лука, који има сертификовано герграфско порекло, ове сезоне је због суше умањен за 30 до 40 посто.
- Поред суше погодио нас је и град, баш само наше село и баш тај део атара где сви садимо бели лук. То је донело додатне проблеме - указује Косо.
У атару Врбице петнаестак произвођача овог места бели лук узгајају на око 30 хектара.
- Некада Врбичани не да су више производили белог лука и по томе били познати широм бивше Југославије, него је село имало и знатно више становника. Онда је готово свако газдинство имало бар четврт јутра под белим луком, а они који су истрајни сада га узгајају на јутро, јутро и по или већим површинама. Врбица данас има мање од стотину становника, па зато што нема довољно радне снаге полако се окрећемо машинској садњи. Али, трудимо се да онај део који је неопходно испоштовати елаборат о сертификацији географског порекла, садимо ручно - објашњава Косо.
Ручна садња белог лука је прилично тежак посао и захтева доста вредних руку. Међутим, Косо напомиње да ће због недостатка радне снаге ускоро сви тај део посла обављати машински.
Продаја врбичког белог лука, који према свим показатељима има далеко боља својства него увозни, највећа је мука произвођачима из Врбице. Ове јесени бели лук на велико се продаје за 2,40 до 2,50 евра по килограму, а уз додатно ангажовање размеравањем на пијачним тезгама или плетењем у венчиће постиже се нешто боља цена. Међутим, врбички бели лук углавном и не стиже на околне пијаце, или у веома малим количинама, али га можда има на пијацама у Лесковцу, Шапцу, Београду и делом у Босни, јер се произвођачи углавном ослањају на старе купце, који знају да цене квалитет чена белог лука са севера Баната.
-Сертификација о заштити географског порекла врбичког пролећног белог лука, за сада нам није донела готово ништа. Јер, накупци не цене сертификацију, нити хоће и могу то да плате, а неки велики купци нису се до сада појавили. Овако, то свуда лепо звучи и изгледа, а корист од сертификације тек очекујемо у будућности – Роберт Косо
- Производња белог лука захтева велико улагање, па ако се све ради са надничарима скоро је постала неисплатива. За једно катастарско јутро потребно је обезбедити 400 до 500 килограма семенске робе, која стаје 3,50 до четири евра по килограму, а поврх тога треба молити бога да буде и кише. Да се под белим луком засади једно јутро некада је требало око 20 надничара, а у садашњим околностима потребно је најмање 30 па и 35 мање вичних надничара. Томе треба додати окопавање, прскање, вађење, везивање и чишћење. Када се све сабере, потребно је само надничарима дати преко 3.000 евра, да би бели лук био у џаковима спреман за продају. Надничаре обезбеђујемо из суседних села из Мокрина, Банатског Аранђелова и Црне Баре. Семе немојте ни рачунати, јер онда немојте ни почети производњу. Сви имамо наслеђено семе, свако себи сваке сезоне за наредну садњу бира најбоље главице и чена. Да је тако једноставно, сви би гајили бели лук - објашњава Косо.
Да би производња белог лука у атару Врбице била профитабилнија, Косо сматра да би на првом месту требало омогућити наводњавање и на неки начин обезбедити сигуран пласман.
- Обезбедити сигуран пласман белог лука, можда је теже него створити вештачку кишу - уверен је Роберт Косо.
Удружења пољопривредних произвођача „Врбички пролећни бели лука“ из Врбице је непрофитно удружење које се не бави трговином белог лука, него само настоји да на пригодан начин маркетиншки афирмише производњу белог лука која у њиховом селу има вишевековну традицију. Управо то је рађено и на протеклом Новосадском пољопривредном сајму.
- Сертификацију и заштиту географског порекла врбичког пролећног белог лука, као и сву едукаицју произвођача радимо заједно, а свако своју робу продаје како зна и уме и по цени коју успе да постигне, односно, за колико му се исплати - закључује Роберт Косо.
М. Митровић
