Крај кикиндске суваче праше млади рок бендови

У кикиндској сувачи, једином сувом млину у Србији, већ одавно се не мељу житарице, али се крај старог здања, које је има статус споменика културе од изузетног значаја јер су у свету сачуване још само две, у Мађарској и Хрватској, свира жесток рокенрол на „Сувача демо-фесту”.
Suvaca
Фото: Dnevnik.rs

Захваљујући пре свега ентузијазму групе локалних музичара на раскрсници Србобранске и Моравске улице, уприличен је и други рок маратон.

Млинови на коњски погон грађени су у Кикинди и пре ветрењача, на простору вароши пре 170 година их је било педесетак, а у Великокикиндском диштрикту чак 252! Пар коња је, покрећући механизам, каменове и млинарска сита, за сат могао да савлада тек метар жита.

Иначе, суваче су млеле и љуту и другу паприку, бибер и цимет, а ова, једина опстала, крај које се сада окупљају љубитељи ортодоксног рокенрола, подигнута 1899, део је историје вароши, где се негују гастрономске и друге традиције.  

Фото: Џони Ранковић са својим бендом, фото: Приватна архива

„Сувача демо-фест” својски подржавају локална власт и суграђани, да би допринели афирмацији младих бендова, оживели рок сцену на северу Баната и у Србији, али и окупили извођаче и поклонике тврђег звука свих годишта. Од клинаца из обданишта до седокосих сениора стасалих уз Елвиса Прислија, Чака Берија, „Битлсе” и потоњи евергрин, сви су знали да „стану на лудају” и уживају у доброј свирци током празника рокенрола.  

Један од покретача фестивала, кикиндски бубњар Војислав Ђикић, веома је оптимистичан и сматра да тај самит рок музике има сигурну будућност јер је доказао да Кикинђани, сем ситне жице тамбурице и бисернице, воле и жестоке електричне гитаре.

За увертиру манифестације је дечији хор „Чуперак” отпевао сет обрада рок класика из осамдесетих година, а у потоњој седмочасовној свирци ређали су се локалне групе „Devil’s”, „Blues Berry” и „Антидепресив”, из Новог Бечеја су долетеле „Бубамаре” и „Складиште”, Ново Милошево је представила „Варварогенија”, „Ледене очи” су стигле из Зрењанина, док су  „The Gang” допутовали из Сарајева…

„За мене и мој бенд наступ пред домаћом публиком важан је колико и, рецимо, зајечарска „Гитаријада” или било који други фестивал јер нам даје могућност да се представимо“, наглашава Никола Јовановић из кикиндског „Антидепресива”.

Фото: Бубамаре, фото: Приватна архива

„Велики је успех да се искажемо на бини, па чак и ако нас слуша и само један човек, нисмо yабе долазили и знојили се.“ 

У односу на лањски првенац, други Фест је поприлично узнапредовао, мишљења је и радијски водитељ Пуниша Зељковић, познатији као Били Кинг, некадашњи члан дуговечних „Неверних беба”, који је био конферансије овогодишњег рок маратона.

„Све више деце се окреће рокенролу, у чему ми, искуснији и маторији, имамо вишедеценијско искуство“, каже Зељковић.

„Најбољи је то показатељ да све што смо некада радили и те како има утицај на младе који долазе.“

Свирком која је потрајала сат и по звезда вечери свакако је био вундеркинд Никола Ранковић Џони, који са својим бендом „The Churlians”, мада има тек 13 година, праши као матори. Ону су после запаженог наступа на Егзиту, војвођанску турнеју и промоцију деби-албума „Терам по свом”, наставили баш пред кикиндском публиком.

М. Митровић

Milica
24.07.2017 • 23:30
Bravo Kikindjani!
EUR/RSD 118.0115
Најновије вести