Обичај је обновљен ангажовањем Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ и уметничког руководиоца Петра Поповића, а у Културном центру „Брана Црнчевић“ њихов рад је представљен заљубљеницима у традицију и културно наслеђе.
Етнолошкиња Завичајног музеја у Руми Јелена Арсеновић каже да „Краљице“ представљају поворку лепо обучених и накићених девојака које својим песмама и игром доносе берићет и благостање домовима које посете. О „Краљицама” је поред етнолошкиње говорио и уметнички руководилац АНИП-а „Бранко Радичевић“ Петар Поповић.
„Краљице” су готово увек су ишле на Духове (Света Тројица) и тада су их домаћини примали у своја дворишта где су после отпеваних песама добијале разне дарове. У неким крајевима ово је била прилика да „Краљице“ погледају где има који момак за женидбу, а и да им ово буде својеврсна промоција. Још Вук Стефановић Караyић бележи њихово постојање на простору Срема, могло се чути на предавању организованом у оквиру манифестације Културно лето.
Подсећамо, 1. јуна 2015. године „Краљице”, чланице АНИП-а „Бранко Радичевић” Рума, поново су кренуле Румом. Обилазиле су домаћинства и установе као и све оне који су их свраћали у домове. Циљ је био да се обичај врати у народ и да се преноси на млађе генерације, те да се традиција сачува.
Јелена Арсеновић је напоменула да је обичај сам по себи вишеслојан и може да се посматра са неколико аспеката, те да он у себи има елементе и претхришћанске традиције, али и да је у прошлости био значајан за заједницу, породицу и појединца.
-Као и већина обичаја који се везује за годишњи циклус празника, тако и овај обичај обредне поворке „Краљица“ има своје паганске, претхришћанске елементе који се јасно уочавају, а са друге стране дата му је хришћанска основа тако да је амбивалентан и та објашњења и хришћанско и претхришћанско се некако преклапају, а у суштини у томе је и чар и богатство наше народне традиције - оценила је кустоскиња Завичајног музеја Рума.
Враћању старог обичаја у Руму претходило је трогодишње истраживање, истакао је Петар Поповић, које је било веома изазовно, јер писаних трагова није било много.
- Окосница истраживања је била једна песма и једна фотографија, који су нам помогли да се вежемо за Срем и за Руму и да даље наставимо са реконструкцијом обичаја. „Краљице“ представљају поворку лепо обучених девојака у најлепше ношње. Закићене су дукатима, подељене су међу собом по улогама. То су краљеви, краљице, горњи певачи, доњи певачи, барјактари и краљичица као централна личност целе поворке - наводи Поповић. -Оне проносе благослов који је свештеник дао. Први пут када крећу у поворку оне долазе прво у цркву, причешћују се, добијају благослов од свештеника и даље тај благослов проносе по заједници. Том приликом певају се разне песме.
Он додаје да се још код Вука бележе 23 различите песме, за домаћина, за домаћицу, за неудато момче и девојче, за девојчицу, за мало дете, ђаче и тако даље.
- Ми смо успели да реконструишемо неке од песама по записима и оне се данас певају у Руми - напомиње Поповић.
Општина Рума је подржала пројекат „Краљице“ од самог почетка, његове почетне фазе, истраживања, сакупљања потребних информација до саме реализације. Обичај сада сам по себи постаје традиција и враћа се у оне оквире где му је одувек и било место, међу народ, кажу из локалне самоуправе.
М. Стакић
