Основана је на иницијативу учитеља Јована Ђ. Ћосића давне 1892. године, а под утицајем идеја о културном и просветном уздизању народа које су заступали Доситеј Обрадовић, Вук Караyић, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај и други.
Председница Српске ратарске читаонице у Кули Мирјана Пејановић каже за „Дневник” да се први писани траг о покушају оснивања народне читаонице са књижницом може пронаћи у тадашњем листу „Застава” из 1891. године, а већ наредне године, у просторијама Српске православне школе, основана је Српска ратарска читаоница која, уз школу, постаје једина јавна институција Срба у Кули.
- Основана је како би окупљала људе на једном месту где би могли да зборе, не само о пољопривреди, већ и о свим свакодневним проблемима који живот значе. Место где се размењивало мишљење о актуелним политичким збивањима, место где се веселило и славило, али и помагало и туговало – појашњава Пејановић и додаје да је оснивањем читаонице почео преображај у друштвеном животу Срба у Кули, која је тада имала 8.480 становника. Током многих деценија Српска ратарска читаоница је била једина и усамљена институција у својој корисној мисији међу Србима у Кули, а имала је и одржала изузетно важну образовну функцију јер је организовала бројна предавања.
- До данашњих дана Српска ратарска читаоница је наставила да набавља добре књиге, часописе и новине и да их даје својим члановима на читање. Књиге су прикупљане акцијама, а потом су приређивани читалачки часови и јавне трибине на разне животне теме, али с нагласком на живот и рад ратара – каже Пејановић.
Читаоница је организовала посете манастирима, пољопривредним сајмовима и сајмовима књига. Празницима и недељом после цркве, паори су се окупљали како би читали новине, часописе или пак узели књигу на читање, а касније су та окупљања проширена и на пијачне дане. У неким периодима ова установа је била и омаловажавана, оспоравана, забрањивана, али је све то стојички издржала и поред своје хумане, културне и просветне функције, чувала, неговала и сачувала традицију и обичаје Срба у срцу бачке равнице.
Исидор Бајић истакнути члан
Један од истакнутих чланова Српске ратарске читаонице у Кули био је Исидор Бајић, српски композитор, учитељ, педагог, мелограф, издавач, оснивач и први директор Музичке школе у Новом Саду. Бајић је природно, био члан читаонице у свом родном месту. У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тог времена објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије. Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама, а једна његова нотна бележница налази се у његовој Кули. Уједно то је највреднија књига коју поседује Српска ратарска читаоница.
- Читаоница и црква Светог Марка били су и остали духовни драгуљи, који су Србима из Куле убризгавали снагу за опстанак, енергију за нова постигнућа, снагу да остану и опстану своји на своме. Тако је и данас када имамо помоћ и разумевање Црквене општине и свештеника Бошка Маринкова и Борислава Тошића – истиче Мирјана Пејановић, иначе прва жена која се нашла на челу Српске ратарске читаонице.
Према речима Мирјане Пејановић, у данашње време, веома је тешко окупити младе.
- Имамо младих, али мислим да их нема довољно. Наш најмлађи члан Филип Пронек има 30 година, а најстарији је Светозар Николић који броји 83. годину живота. Живимо у друштву у којем међугенерацијски јаз постаје све већи, а нама је на понос да не познајемо шта је то јаз међу генерацијама. Млађи чланови поштују мудрост и искуство старијих, а старији уче о новим технологијама од млађих чланова – вели председница.
Д. Николић
