У склопу пројекта, на територији Зрењанина је до сада изграђена обалоутврда на Бегеју и постављен је плутајући пристан. Као део припремних радова за изградњу пристана обављено је и измуљавање на почетку старе окретнице за бродове.
„Уређење обале и постављање пристана отвара могућност за коришћење туристичког потенцијала Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав. Подстиче и развој наутичког туризма у Зрењанину и околини. Кроз те радове је такође препознат потенцијал тог хидросистема као могућег покретача у области пловидбе и сарадње између Србије и Румуније”, наводе у Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине”.
Пројекат БЕГА обухвата и изградњу бициклистичке и радно-инспекционе стазе, која ће у будућности спајати Зрењанин с Темишваром, у укупној дужини од 75 километара. Покренут је и пројекат градње новог граничног прелаза Српски Итебеј – Отелек, који је неопходан да би бициклистичка стаза и водени пут од Зрењанина и Темишвара били у пуном капацитету. Реализација тог посла тече под ингеренцијом Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу. Пројектом је обухваћена и реконструкција хидрочворова Клек и Српски Итебеј.
Иначе, од најстаријих времена, становништво које је насељавало просторе данашњег града Зрењанина било је нераскидиво везано за воде реке Бегеј. Поред Бегеја и од Бегеја се живело и опстајало. Иако су људи у различитим епохама усмеравали његове воде, преграђивали га и загађивали, Бегеј је опстао до данас као симбол овог града. Без обзира на три различита имена која је кроз историју имао – Велики Бечкерек, Петровград и Зрењанин – он трајно остаје град на Бегеју.
– Први већи радови на регулацији тока Бегеја започети су у 18. веку – прича за „Дневник” позната зрењанинска историчарка Нада Борош. – Тада је, ради обезбивађења од поплава, које су биле честе и које су онемогућавале саобраћај, прокопан канал између Темишвара и Клека, дуг седамдесетак километара. На тај начин је напуштен његов стари ток, али је омогућена пловидба већим делом године.
Међутим, ради обезбеђивања сталне пловидбе, током 19. и почетком 20. столећа цео ток Бегеја преграђен је са шест брана и устава за пропуст пловних објеката. Две уставе и бране остале су у Румунији, а четири у нашој земљи – и то код Титела, Ечке, Клека и Итебеја. Те бране и уставе омогућиле су да Бегејом саобраћају и велика пловила, неопходна за пренос пољопривредних производа, који су преко Бегеја, Тисе и Дунава стизали до европских центара.
– Главна утоварно-истоварна станица на Бегеју био је Велики Бечкерек, или Петровград, како се наш град звао од 1935. до 1946. године. Просечан промет целокупног саобраћаја на Бегеју тридесетих година прошлог века износио је око 300.000 тона различите робе. Као главна лука на Бегеју, тадашњи Петровград заузимао је од првог до трећег места у целокупном воденом саобраћају Краљевине Југославије – истиче Нада Борош.
Захваљујући великом промету који се одвијао на Бегеју, трошкови његовог одржавања били су у потпуности покривени приходима на њему. У мањој мери промет робе Бегејом одвијао се све до 1958. године. Тада је, због тадашње политичко-економске ситуације, затворен за транспортни водени саобраћај.
Тако су пролазиле деценије и деценије, Бегеј је био препуштен сам себи, све док комшијске земље, Србија и Румунија, нису поново препознале његов значај и одлучиле да га оживе.
Бегеј извире у Карпатима, односно Крашосеверинским планинама у Румунији. Својим током пролази кроз Темишвар, пресеца североисточну границу наше земље, провлачећи се преко Зрењанина до Тисе. У њу се улива код Титела. Својим током Бегеј пресеца средњи Банат по средини. То је било од великог значаја за развој воденог саобраћаја и трговине, која се готово искључиво одвијала том банатском реком. И то од 18. па све до половине 20. века. Због тога је Бегеј и назван жилом куцавицом Баната.
„Пројектом БЕГА планирано је да се у склопу грађевинских радова изведе демонтажа дотрајалих делова, земљани, бетонски, зидарски и многи други радови. Машински радови подразумевају санацију, замену или демонтажу одређених делова бродских преводница. На уставама ће бити замењен један број табластих затварача. Остали елементи ће бити очишћени и премазани антикорозивном заштитом”, објашњавају у „Водама Војводине”.
У том предузећу напомињу да ће се реконструкцијом тих хидрочворова променити тренутно лоше стање објеката и да ће се створити предуслови за њихов шири значај.
„Због великог културно-историјског значаја, ти објекти евидентирани су као непокретност под претходном заштитом. Зато се санација и реконструкција изводе по принципу очувања првобитног изгледа. На оба хидрочвора задржаће се ручни погон механизама да би се испунио захтев Покрајинског завода за заштиту споменика културе”, објашњавају у ЈВП „Воде Војводине”.
Жељко Балабан
