Тако је Кањижи минулог викенда приређен 12. Међународни фестивал кукуруза, а у Црној Бари на северу Баната осми пут су се окупили учесници „Кукурузијаде ”.
Сличних приредби било је у Молу и Утринама у ађанској општини, а наредне суботе је у Новом Орахову код Бачке Тополе.
Фестивал смо покренули са намером да оживљавамо обичаје везане за бербу кукуруза. Циљ наше тродневне манифестације је популаризација, упознавање и приказивање народних обичаја, настојимо да укључимо што више деце у разне игре и такмичења, али и да праве рукотворине од љуштике, кукурузовине и зрна кукуруза. Све то прати неговање народног културног стваралаштва у Потисју, кроз наступ ансамбала под ведрим небом и на концертима у Дому уметности, наглашава председница Фолклорно плесног друштва „Тиса” Агнеш Тот.
Манифестацију је отворио председник кањишке општине Роберт Фејстамер, а у Малом парку испред Градске куће, деца су се бавила разним занимацијама, од грађења кула од ћутки до прављења ниски од кокица, а занимљива су била такмичења у ручном круњењу кукуруза и другим играма.
У великим бограчима кували су се млади кукурузи са њиве Ференца Нађа и посетиоцима нудили за свега 20 динара.
Млади кукурузи су из друге сетве, захваљујући наводњавању, али је и поред тога друга сетва јако ризична. Ове сезоне род кукуруза је умањен због суше. И тамо где је наводњавање могуће, ако се за рад пумпи користи дизел гориво, скоро је неисплативо, јер једно заливање усева стаје као орање њиве, указује Нађ.
Све се може припремити када се хоће, само смо мало запоставили кукурузно брашно које сви знамо да је у исхрани здравије. Печем разне проје, правим и торте, а чорбу коју ми Мађари зовемо „палоц левеш” правим са кнедалама од кукурузног брашна, објашњава Ержебет Ури.
Аграрна унија општине Кањижа, заједно са Пољопривредно техничким средњошколским центром „Беседеш Јожеф” одржава стручна предавања о производњи кукуруза, а председник Александар Стојановић напомиње да је ова година била веома тешка због природне непогоде суше.
Он каже да је усевима недостајало до 150 литара падавина по квадратном метру, па је у таквим годинама битно поклонити пажњу зимском „затварању бразде”.
Свака парцела је другачија, па смо се уверили да се различито понашају сорте хибрида кукуруза у екстремним условима када нема довољно кише. Због тога треба обратити пажњу како се чува влага јер је битно да се сачува свака кап. Поред предавања, корисно је да се окупимо и разменемо искуства, напомиње Беата Кереши Шоти из ПТСЦ „Беседеш Јожеф”.
Берба се у атару Црне Баре, на северу Баната, углавном обавља савременом механизацијом, али се обичај ручне бербе негује на „Кукурузијади”.
Културно друштво „Црна Бара” успело је да окупи 17 такмичарских екипа из Чоке, Сенте, Горњег Брега, Суботице, Дероња и других војвођанских места, као и госте из Мађарске и Румуније.
Међу гостима били су начелник Севернобанатског округа Никола Лукач и председница чоканске општине Стана Ђембер.
Музичари из Новог Кнежевца и Чоке давали су ритам у одласку на њиву Саше Николина у месном атару, где се одвијало такмичење, за време брања и на повратку по обављеном послу.
Кукуруз се ручно брао уз чардаш, разна кола и народни мелос. Расположење није умањила чињеница да су клипови ове јесени ситнији и род слабији.
Све је надгледао петочлани жири и када је сабрао учинак и квалитет обављеног посла прогласио најуспешније.
Победу су однели берачи из Дероња, на другом месту је екипа „Дужијанца” из Суботице, а треће место је припало Удружењу МАГ из Новог Орахова.
Оцењује се како је кукуруз обран, да ли је на њему остало свиле, како је сабран на гомилице, а важно је и како се уклонила, посекла и спремила кукурузовина. Битно је да после посечене кукурузовине шапурине не остану високе, гледа се дебљина снопова и како су везани, како су сложени у купе и на крају какав је укупан утисак оставила екипа, објашњава главни организатор “Кукурузијаде” из Културног друштва „Црна Бара” Радован Неранyић.
Домаћини и организатори из Културног друштва „Црна Бара” потрудили су се да сви учесници и гости буду угошћени и задовољни, а све је зачињено дружењем и весељем.
Манифестација у Црној Бари је одржана захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, Општини Чока и Месној заједници Црна Бара, а свој допринос дали су „НС-Семе”, односно Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада и још неки спонзори, као и мештани Црне Баре.
Милорад Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Кањижа. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
