Боље упућени кажу да се последњих година број становника овог места драстично смањио те да село данас броји једва нешто више од пет стотина становника. Много старих је умрло, млади су се због посла и школовања привремено или за стално преселили у вароши и градове. Мештани се углавном, поред ратарења, баве воћарством и виноградарством, а све су веће површине под воћњацима јабука, крушака, бресака.
Новом географијом ово село има велике комуникацијске проблеме, па да би мештани дошли до центра општине морају проћи четири гранична прелаза,неколико километара кроз Хрватску и преко моста до Бачке Паланке која је удаљена око десет километара. Аутобус саобраћа само до Бачке Паланке, а према Новом Саду већ годинама нема јавног превоза.
- Због проблема преношења робе преко државне границе, кроз Хрватску, пољопривредници своје производе продају у другим местима или у две овдашње задруге – рекао је Синиша Вујасиновић који се на месту председника Савета месне заједнице налази две године. – У воћарству је присутан проблем ангажовања сезонске радне снаге у селу, па се у пуној сезони радници траже и у Бачкој Паланци и Новом Саду, али тај проблем није присутан само код нас. Нештин је село које је раније решио проблем водоснабдевања, па се у овдашњим кућама пије квалитетна изворска фрушкогорска вода. Село је добило гас, а пре неколико година скоро све улице добиле су нов слој асфалта, урађена је нова јавна расвета.
Нештинци кажу да су задовољни услугама које им пружа општинско Јавно комунално предузеће које ову делатност обавља последњих неколико годинама. - Савет МЗ усвојио је План по коме смо предвидели да међу првим инвестицијама мора бити изградња капеле на сеоском православном гробљу – каже Вујасиновић. – Нештин и суседни Визић једина су села у бачкопаланачкој општини која на својим гробљима немају капеле и то је велик проблем.
Присутан је и проблем депоније смећа. Мада „Комуналпројект“ сваке друге среде односи комунални отпад и са те стране нема примедби, али депонију треба уредити. Здравствена амбуланта, као и ветеринар раде свакодневно, а апотека је отворена један дан у недељи. У селу ради одељење Основне школе „Вук Караyић“ из Бачке Паланке, а деца похађају прва четири разреда. Школу је ове године похађало 30 деце од чега су двоје малишана били предшколци, па ће идуће школске године у нашем селу бити два ђака првака.
Село има фудбалски клуб, млади се баве фолклором у просторима прелепе вишенаменске зграде МЗ у центру Нештина, постоји и ловачко друштво са око 80 чланова. Лети село оживи, јер деца која се школују у градовима дођу кући на ферије, долазе гости, родбина, али и бројни викендаши, јер у околини овог села уз обалу Дунава има око стотину кућа за одмор. Последњих година ово село нашло се и на туристичкој карти Туристичке организације Бачке Паланке. Организују се посете група излетника или учесника неких манифестација који посећују овдашњу Српску кућу из 17. века која је и музеј на отвореном, али и неке од овдашњих винарија које организују дегустације ракије, вина и хране.
Гости посећују и овдашњу православну цркву која је изграђена 1759. године и посвећена светим Врачима Козми и Дамјану. Посебно је вредан иконостас који је 1773. године урадио Теодор Димитријевић Крачун, а од посебне вредности је и чудотворна икона Пресвете Богородице, те велик број вредних књига и предмета од 18. века до данас. Од 1792. године овде је почела са радом школа која је била у саставу цркве, а данас је зграда школе у Црквеношколској улици, преко пута храма. У селу је давно подигну спомен обелиск (рад Јована Солдатовића), а на његовим бакарним плочама је преко 200 имена мештана палих као борци за слободу у Другом светском рату, али и жртве усташког терора. У селу је и обележје са крстом које је село подигло мештанима који су као српски доборовољци учествовали у Првом светском рату.
М. Суџум
Пројекат „Фокус на Бачку Паланку“ реализовала је „Панонија медија“ у сарадњи са „Дневником“.Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
