Дукаи цвеће узгаја у пластеницима на површини од 2.200 квадратних метара који се налазе на окућници и то чини комплетно пољопривредно газдинство.
- Сезона је отпочела поводом Дана жена 8. марта са примулама, али нисам задовољан пласманом, јер смо продали знатно мање него што је уобичајено. Зашто је испало тако нисам успео да докучим. Страховања од сваке сезоне нису без разлога. Блага зима је била лоша за примуле, прерано су цветале, што је изискивало додатни рад, па смо једва чекали Дан жена, али је тада наишао хладан талас са ниским температурама, падала је и киша, пијаце на којима продајемо цвеће нису баш биле посећене, па мислим да су због тога боље прошли супермаркети – сматра Дукаи.
Тивадар и његова супруга Аранка цвеће производе углавном продају на пијацама у Кањижи, Сенти и Бачкој Тополи, један део прода се и на лицу места код куће у Тотовом Селу, где долазе сталне муштерије.
Сада је сезона широког асортимана мушкатли и разног баштенског цвећа пиштика, кадифа, бегонија и других врста.
- Цене цвећа стагнирају, задржале су се на прошлогодишњем нивоу. Цвеће је теже продати него произвести, јер је за многе грађане оно луксуз, имајући у виду куповну моћ. Првокласне мушкатле су 150 динара, оне из репродукције су 100 динара, али плашим се да ће цене ићи наниже до маја. У понуди су мушкатле и петуније у висећим корпама од 300 до 350 динара, а разноврсна је и понуда другог цвећа за балконе. Снабдевамо цвећем неке установе, између осталих Бању Кањижа, али на велико нашу робу не пласирамо, јер произвођачку цену не можемо преполовити, да би се исплатило и онима који би наше цвеће даље продавали – указује Дукаи.
На пијацама има солидне понуде цвећа, али Дукаи предочава да су поједини произвођачи престали са узгојем цвећа, што баш није добро.
- То је сигнал да и у цвећарству баш не цветају руже као некад, тако да видећемо шта нам је чинити убудуће. Улагања у производњу су велика, а профитабилност у цвећарству све слабија. Највећи део посла обављамо сами, јер проблем је и што је све теже обезбедити сезонску радну снагу, сатница је поскупела са 150 на 200 до 250 динара и када видимо да мало остаје од продаје крајњег производа, јако је велика загонетка како даље. О повећању производње не размишљамо, него ћемо је смањивати, прилагодити могућностима да оно што можемо сами постићи супруга и ја. Тренутно имам једну радницу, а продају на пијацама сами обављамо – сазнали смо од Тивадара Дукаија.
Текст и фото: М. Митровић
