Како се наводи у образложењу одлуке, ово је једини дворац на подручју Баната који је подигнут за време Другог светског рата, а последњи у низу двораца подигнутих у Војводини.
Дворац Нојхаузен налази се у Српској Црњи, поред главног пута који води за Румунију, на око пола километра од граничног прелаза. Окружен је парком и саградио га је немачки обавештајац и генерал Франц Нојхаузен, коме је дворац требало да служи као летњиковац за одмор и лов.
Ово је једини дворац на подручју Баната који је подигнут за време Другог светског рата, у периоду од 1941. до 1943. године, за потребе високог официра немачке окупационе војске, а последњи у низу подигнутих двораца у Војводини, који се граде у периоду од осамнаестог века до почетка Другог светског рата.
- По предањима, дворац је пројектовао непознати руски заробљеник – архитекта, очигледно способан да одговори захтевима наручиоца и пројектује складно и функционално архитектонско дело. Дворац је изведен у еклектичком маниру са елементима класицизма и барока. Правоугаоне је основе и има сутерен, приземље, спрат и поткровље – објашњава историчар уметности – конзерватор Бојан Којичић из Завода за заштиту споменика културе у Зрењанину.
У дворац су уграђени квалитетни материјали - степеништа од ружичастог мермера, декоративне ограде од кованог гвожђа, првокласна столарија од храстовине, а ентеријер је скоро у потпуности очуван и луксузно опремљен. У салону приземља је сачуван камин, дрвена касетирана таваница, двокрако храстово лучно степениште са оградом од балустера, затим мермерни под у холовима и паркет у салонима, врата са первазима и очуваном браваријом и витражи у холу првог спрата.
- На терасама су постављене декоративне ограде од кованог гвожђа, а посебно је раскошно изведена она у приземљу. На пољима ограде, у испреплетеним линијама, налазе се представе дивљих животиња: зеца, фазана, јелена, дивље свиње и ловачког пса. Ови фигурални детаљи, у ствари, откривају првобитну замисао наручиоца и функцију грађевине – наводи Којичић.
Након Другог светског рата дворац је више пута мењао намену, али непримерену с обзиром на архитектонску вредност грађевине. Године 1981. претворен је у мотел са рестораном са 16 соба и 40 лежаја. Власник велелепног објекта је Општина Нова Црња.
Ж. Балабан
Пројекат „Фокус на Нову Црњу” реализовала је “Панонија медиа” уз подршку „Дневника” . Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове Општине Нова Црња
