Реконструкција и обнова Рокиног салаша остварена је средствима Европске уније у оквиру пројекта „Млади у корак с традицијом”, који приводи крају Удружење „Етнолајф” из Суботице, у програму прекограничне сарадње Интеррег ИПА ЦБЦ између Мађарске и Србије, са партнерима из Омладинске организације „Дел Алфелд” из Бордања (Мађарска). Пројекат су суфинансирали Покрајински секретаријат за финанасије АП Војводине и Министарство културе Републике Србије.
Пројекат „Млади у корак с традицијом” започет је марта прошле године и завршава се 30. августа ове године. Председник Удружења „Етнолајф” мр Иштван Хуло наглашава да су у прошлој години спроведене предвиђене активности одржавањем етно кампова. На обновљеном Рокином салашу управо је започео „Рока фест 2023” са разноврсним садржајима за окупљање и забаву младих, што у много бољим условима омогућава и нова опрема набављена у оквиру пројекта. У овој фази пројекта за радове на Рокином салашу и набавку опреме утрошено је око 12.000 евра.
- При реконструкцији главног објекта Рокиног салаша и његовог уређења у етно кућу главни акценат је на чувању традиције, пошто је овај салаш под заштитом као непокретно културно добро. Успели смо да на главном објекту салаша обновимо тршчани кров који је био оронуо и треба га поправљати сваких петнаестак година. То су нам радили мајстори из Темерина, који су готово једини остали да се баве том врстом посла. На основу услова који су дати од стране Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица урађени су и послови на молерају, заштити дрвенарије, обновили смо трем и просторије салаша припремили за етнолошку изложбу – објашњава Хуло.
Удружење „Етнолајф” у чијем власништву је Рокин салаш поседује етнолошку збирку па је један део покућства и сачуваних старина нашао своје место у такозваној чистој соби, кухињи, на трему и другим одајама, дочаравајући како је некада било, уназад стотинак година. Мада, Хуло подсећа да је Рокин салаш саграђен још раније, али из тог времена није готово ништа сачувано.
- Салаш су изградили баштовани дувана који су 1755. године дошли из околине Сегедина и житељи крај Лудашког језера су сачували традицију баштованства до данашњих дана, не увек производњом дувана, али су познати по производњи белог лука и других производа карактеристичних за север Бачке. Имамо о томе сачувано пуно докумената, прича и архивских фотографија. У просторију салаша за дневни боравак, где се фактички одвијао живот, сместили смо музејску изложбену поставку са шест тематских прича, али са савременим начином представљања – указује Хуло.
Музејска поставка приказује како су салашари привређивали обрађујући земљу, држали стоку и бавили се другим тежачким пословима, такође и како су припремали храну и опстајали крај језера, јер је према речима Хулоа, за живот и опстанак на овом простору увек био однос човека и језера. Да Лудашко језеро има своје специфичности потврда је и што има статус специјалног резервата природе.
- Људи су овде научили да користе све предности језера, па су секли и користили трску и рогоз и налазили им примену, а готово је заборављена прича да су сакупљали и шалитру на слатинама, продавали је на пијаци и чак за то и порез плаћали. Део поставке подсећа како се овде некада живело када су зиме биле хладније и салаши завејани снеговима, па су се комшија салашари могли посећивати једино презањем коња у саонице, а сечење трске обављало када је језеро било залеђено – испричао је Хуло.
Овде прате и савремене начине комуникације па се уз куар код и апликацију на мобилном телефону може још много тога сазнати. Младима је мобилни увек при руци, па им је на тај начин приступачно упознавање како је некад било, а Рокин салаш је постао место где се окупљају на разним камповима, креативним радионицама и „Рока фесту”.
Циљ пројекта „Млади у корак с традицијом” је управо укључивање младих у очување и неговање традиције и културне баштине, да им се на пријемчив начин прикажу мудрости и некадашњи начин живота на салашима.
- Треба омогућити услове и дати шансу младима који се суочавају са низом еколошких, енергетских, комуникационих и друштвених изазова, да стекну искуства, да се друже и упознају учешћем на камповима, фестивалима и другим активностима. При томе је јако битан сегмент савремено размишљање у бављењу природним вредностима, да програми имају едукативни карактер, чему смо и посвећени – каже мр Иштван Хуло.
М. Митровић
