Овој идеји се противе представници хрватске националне мањине, док Буњевци сматрају да је крајње време да буњевачки постане четврти службени језик у Суботици.
Предлог за промену Статута града поднео је градоначелник Суботице Стеван Бакић на иницијативу Буњевачког националног савета, а прошле недеље тај предлог је изгласан на Градском већу.
Председник Скупштине града Суботице Балинт Пастор очекује да ће градски парламент усвојити предлог о измени Статута која, како каже, има више фаза.
Он објашњава да ће градски парламент сутра изабрати осмочлану комисију, која ће израдити предлог измена и допуна Статута како би буњевачки постао четврти језик у службеној равноправној употреби у Суботици.
Пастор подсећа да се по закону језик националне мањине уводи у службену употребу ако мањина чини 15 одсто становништва града или општине што са Буњевцима, како каже, није случај, али закон не забрањује да се то уради, ако је проценат мањи.
‘‘То је вид позитивне дискриминације што је апсолутно у складу са законом. Процедура може да траје неколико недеља, али уверен сам да ће буњевачки језик ући у службену употребу’‘, рекао је Пастор за Танјуг.
Председница Буњевачког националног савета Сузана Кујунџић Остојић каже да је крајње време да језик Буњеваца, који на простору Војводине живе 350 година,уђе у службену употребу.
Подсећа да је буњевачки језик стандардизован 2017.године, док је годину касније променио статус из говора у језик.
‘‘У односу на Закон о службеној употреби језика и писма, тај предлог је требало да се нађе пред градским већем и скупштином још пре две године, али после промене градоначелника очигледно се променио и став према тој законској одредби’‘, рекла је Кујунџић Остојић.
Истиче да је употреба службеног језика важна за Буњевце једнако као и за остале националне мањине који живе у Србији и у Суботици, попут мађарске или хрватске мањине.
‘‘Поготово што Закон о националним мањинама препознаје неговање и права на језик, управо кроз употребу службеног језика, што ми до сада нисмо имали’‘, рекла је Кујунџић Остојић и додала да у Србији живи 16.500 Буњеваца, од којих 13.500 у Суботици.
Уводењу буњевачкој језика службену употребу у Суботици противе се у Хрватском националном вијећу и тај предлог виде као ‘‘политичку одлуку’‘ која, како истичу, треба да има утемељење у законима и струци.
Председница ХНВ-а Јасна Војнић оцењује да не постоји формално-правна могућност увођења буњевачког језика у равноправну службену употребу наводећи да према последњем попису Буњевци чине 9,57 одсто становништва у Суботици.
‘‘До сада у Србији ни у једној јединици локалне самоуправе није забележен случај новог, слободног тумачења закона’‘ и ‘‘позитивне дискриминације“ те ће ово представљати могући преседан’‘, навела је Војнић за Танјуг.
Она истиче да је иницијатива о буњевачком језику супротна одредбама Споразума између Хрватске и Србије и Црне Горе о заштити права хрватске мањине у Србији и Црној Гори и српске и црногорске мањине у Хрватској и да, према њеној оцени, може да буде додатни разлог за нарушавање укупних односа између Србије и Хрватске.
Војнић сматра да постоји и ‘‘научни апсурд’‘ у вези са буњевачким језиком и истиче да је реч ‘‘говору’‘ који припада новоштокавском икавском дијалекту, који, како наводи, према генетсколингвистичком критеријуму припада хрватском језичном корпусу.
‘‘Ни у једној релевантној славистичкој литератури буњевачки говор се никад не назива језиком, што је наведено у саопштењу Института за хрватски језик и језикословље’‘, указује Војнић.
Сматра да то што је иницијативу поднео градоначелник Суботице доказује да се држава поново сврстала на једну страну у идентитетским споровима хрватске заједнице у том граду.
Хрватски демократски форум позвао је данас одборнике Скупштине града да скину са дневног реда предлог о увођењу тзв. буњевачког језика у службену употребу и да у разговору са институцијама и појединцима из хрватске заједнице размотре дугорочне последице такве одлуке.
У саопштењу ХДВ-а се наводи да је најављено увођење буњевачког језика у службену употребу последњи и највећи пораз ‘‘самонаметнуте врхушке хрватске заједнице у Србији предвођене Томиславом Жигмановим и Демократским савезом Хрвата у Војводини (ДСХВ).
‘‘Истовремено, то је логичан след политичког ангажмана ове од народа одметнуте групације посвећене у потпуности само етнобизнису, а ни најмање хрватској заједници’‘, поручују у ХДВ.
