На јубилеју јединствене манифестације која је почела у четвртак и трајала до недеље, учествовали су оркестри и солисти из Србије, Бугарске, Румуније, Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Јубиларни фестивал отворио је председник Скупштине града Кикинде Младен Богдан истакавши да је ФЕНОК важан за очување традиције и промоцију овог града.
- Манифестација је одраз добрих односа међу суседима и мултикултуралности на коју је Кикинда као град добрих људи поносна - нагласио је Богдан.
Лавинијус Николајевић са Факултета музичке уметности Западног универзитета у Темишвару констатује да је учешће оркестра из суседне земље наставак плодоносне сарадње.
- Без језика, традиције и културног наслеђа нећемо постојати као народ. Радујем се што смо у Кикинди где се пођеднако посвећује пажња српској, румунској, мађарској песми и игри - рекао је Лавинијус Николајевић.
Директор АДЗНМ “Гусле” Зоран Петровић је сумирао досадашњи учинак ФЕНОК-а на коме је током две деценије учествовало између 120 и 140 ансамбала уз велики број солиста. Поред гостију из земаља у окружењу на ФЕНОК-у су свирали и гости из Русије, Шведске, Турске.
- Ово је изванредан фестивал који је показао своју издржљивост – прецизирао је Петровић.
Истовремено се у Кикинди одржава и етно камп на коме се према речима Зорана Петровића сусрећу наука и практичари који се баве фолклором, игром свирком и певањем.
- Ово је место где почињу расправе о терминолошким проблемима, како шта дефинисати, али ово је и место где се често покрећу идеје од значаја за овај покрет - наглашава Петровић.
Петровић каже да етно камп практично траје преко целе године, а летњи део је видљив када се у Кикинди окупе студенти и професори.
- Стручни тим и сарадници увек имају шта да раде, од теренских истраживања до обраде и припреме и оно најдраже, како нешто што је традиционално и аутентично забележено приближити публици и популарисати то што радимо. За две деценије овде се оспособило више од 200 етномузиколога, а време ће показати колико смо сви ми заједно стручњаци у овој области. Од преко 200 студената који су прошли кроз етно камп многи од њих су заиста у врху струке у Србији и региону. Ми смо изузетно поносни на њих. Некако та спона између бивших студената и садашњих предавача професора и истраживача, остаје за цео живот. Две деценије су дуг период и то су посебне специјалне везе, па код оних који су из било којих разлога спречени постоји жал што нису овде, јер сви желе да дођу у Кикинду - уверен је Зоран Петровић.
Пракса етно кампа из Кикинде пренета у Колашин
Специјалиста специјалиста васпитач за традицоналне игре Давор Седларевић каже да је у неку руку камп одговоран за феномен етномузикологије.
- Кроз ангажман у АДЗНМ “Гусле” дошао сам до знања и могућности да праксу етно кампа из Кикинде пренесем у Колашин. Резултат тога је и 14 плесова Колашинског краја заштићено у Црној Гори као нематеријално културно добро- прича Седларевић. -У питању су плесови који се изводе само уз песму и ритам корака, без музичке пратње. Та кола смо сакупили у околини Колашина кроз пројекат етно кампа и моја истраживања, што потврђује велику повезаност и утицај кикиндског кампа. Овим истраживањима се бавим од 2010,.године и кроз рад у етно кампу дошло се до преко 40 традиционалних плесова и преко 60 песама из Колашинског краја, а пре тога их је било пописано свега неколико.
За врерме ФЕНОК-а у дворишту Курије кикиндксој публици су се представили Велики народни оркестар АДЗНМ “Гусле”, певачка група етно кампа, Народни оркекстар из ансамбла “Вила” и КУД “Железничар” из Новог Сада, “Биг бенд” из Зрењанина, те гости из Црне Горе и Румуније.
М. Митровић
