Новчани износ награде по овој одлуци износи 120.000 динара, а високо варошко признање би требало да му буде уручено на свечаној седници Скупштине града, за Дан ослобођења Сомбора, 21. октобра.
У жижу интересовања српске јавности овај, некадашњи ученик сомборске Гимназије „Вељко Петровић“ која га је 2015 прогласила за „истакнутог пријатеља“, доспео је недавно и то у јеку спорења око пада рејтинга најбољег српског Универзитета у Београду на такозваној Шангајској листи. Иван Гутман, нашао се на 4439. месту до сада најобухватније базе најбољих и најцитиранијих светских научника, својеврсну евалуацију близу седам милиона светских научника коју су урадили истраживачи са престижног америчког Универзитета Станфорд. Рангирање је извршено на основу више критеријума, између осталог по подацима о публикацијама и изворној цитираности у којој је спречена појава вештачког подизања укупног броја цитата, као што је велики број аутоцитата и међусобно цитирање повезаних сарадника и колега организованих у мале међународне групе („фарме цитирања”).
Данас професор емеритус Иван Гутман, по Хиршовом индексу и прошле године најбоље рангирани српски научник који живи у домовини, четврти је од десет најуспешнијих живих српских научника у целом свету. Доктор хемијских и математичких наука, до пензионисања 2012. године је на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу предавао физичку хемију, историју и филозофију хемије и обраду резултата мерења. Од 1988. године члан је САНУ, члан је Међународне академије математичке хемије и Академије нелинеарних наука у Москви, чланство му је 2012.године потврдила и Европска академија наука из Лондона, почасни доктор наука на мађарском Обуда универзитету... Био је стипендиста Хумболтове фондације, радио је на Институту за квантну хемију у западном Берлину, Институту за радијациону хемију у Малхајму, универзитетима у Нешвилу, Ерлангену, Јерусалиму, Санта Клари, Јужној Каролини, Трондхајму...
По недавно објављеној студији Универзитета Стенфорд међу 100.000 најцитиранијих светских научника, поред Гутмана, нашло се још седам српских научника. Тако су позиције међу 1,5 одсто најпризнатијих у свету заузели су још Душан Теодоровић (Саобраћајни факултет Београд), Владимир Костић (Медицински факултет Београд), Зоран Петровић (Институт за физику Београд), Никола Коњевић (Физички факултет Београд), Магдалена Ђорђевић (Институт за физику Београд), Гордана Ћирић Марјановић (Факултет за физичку хемију Београд) и Ливија Цветићанин (Факултет техничких наука Нови Сад).
Дипломирао је 1970. године са просечном оценом десет. Већ 1971. године објавио је први од преко 1.400 научних радова, од којих је 270 самосталних, док је остале урадио у сарадњи с великим бројем (преко 800) колега из земље и иностранства. Поред десетак чланака монографског и ревијског карактера написао је и шест књига објављених у иностранству, а публицистички рад је употпунио и као уредник неколико престижних међународних научних часописа. Сами његови радови су цитирани преко 30.000 пута у научним радовима других аутора али и преко пет хиљада пута у више од 460 књига и уџбеника. Предавања је држао у више од 40 земаља, а његови научни радови објављени су на преко 15 језика.
М. Мћ
Пројекат „Грађанска свест у Сомбору“ реализује ДВП продукција, а суфинансира град Сомбор. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
