Наравно, није услов да би сте били светски великан у било којој области живота и стваралаштва да сте рођени и одрасли у светској метрополи. Тамо се оде на школовање и остане, па се тако и у личком Смиљану и банатском Идвору диче својим Николом Теслом и Михајлом Пупином који су се доказивали у Америци и белом свету.
Нема Бачка Паланка, барем се до сада није открило, научнике таквог калибра, али има оне који су се доказивали на овим просторима Балкана, а Паланчани (ни)мало знају о њима. Први адвокат, на пример, у овој вароши, а преминуо је крајем 19. века, био је Карл Мезеи који се сматра за творца модерне Паланке као урбане средине. Из ове вароши је и светски признат сликар Франц Ајзенхут. У Новом Саду је живео, а и овде је радио и Никола Мирков који је студирао техничке науке у Бечу и Будимпешти, определио се за водопривреду, настављајући идеју Јожефа Киша, па се сматра за идејног творце система Дунав - Тиса - Дунав.
Доктор Андрија и његов отац Александар Дембиц, први лекар у Старој Паланци, оставили су трага у причама Паланчана када је реч о здравству. Из ове вароши је и Радивој Увалић, први професор и први декан Економског факултета у Београду. За Рахелу Ферари се зна да је рођена Земунка, али је основну школу ова национална филмска дива завршила баш у Бачкој Паланци, а грађанску у Новом Саду. Њена јеврејска породица Фрајнд колонизовала се крајем 18. века у познату паланачку улицу Калош. Овде се дуго размиљало, још пре четврт века када је почета изградња зграде новог позоришта, да му се надене име по Рахели Ферари, али зграда још стоји празна, па нема ни имена.
Међу историјски важне људе Бачке Паланке, између осталих, спада и Радован М. Завишић, рођени Сомборац. Докторирао је права у Печују, а у Паланци је живео и радио. Остао је запамћен као професор, али и као преводилац који је први на српски језик превео Жил Вернов „Пут око света за 80 дана”. Преминуо је на прагу последње деценије прошлог века, а колеге га памте по томе што је говорио немачки и француски, усвршио латински, научио мађарски и италијнски, знао словачки и ромски...
Примаријус физиологије Завиша М. Завишић, студије медицине почео је у Београду, а завршио у Сегедину. Цео радни век провео је у Паланци где је својевремено био директор Диспанзера за ТБЦ и директор Дома здравља. Пре пар година преминуо је Паланчанин Милан Палишаки, познати архитекта који је живео у Београду, био професор на Факултету примењених уметности са статусом истакнутог уметника. Са својим пројектима, поставкама изложби обишао је цео свет. Његова визија ентеријера красила је југословенске павиљоне на светским изложбама у Токију, Ванкуверу и Севиљи. Пуно дела пројектовао је у Београду, по свету, али и у Бачкој Паланци оставио је успомену на себе.
Милан В. Курепа, доктор физичке, упокојио се пре тачно две деценије, а на њега подсећа овде његова родне кућа у самом центру вароши, популарној Узаној улици која носи његово име. Дипломирао је у Београду, а специјализацију из области интеракције атомских честица на универзитету у Ливерпулу. Као физичар, својевремено, радио је у Институту нуклеарних наука у Винчи где је 1985. године изабран за научног саветника. Био је, записали су историчари, руководилац Лабараторије за физику атомских судара. На ПМФ у Београду био је доцент, ванредни и редовни професор, дописни члан САНУ, био је први председник Удружења професора и истраживача Југославије.
Милош Суџум
