Пејзажна и споменичка архитектура Бачке Паланке: А о парковима је, заправо, реч

Свака средина, па и приобаље Дунава код Бачке Паланке има потребу за шумама, али и за уређеним површинама, парковима, а то је већ пејзажна, партерна, а уз то и споменичка архитектура.
park u centru palanke
Фото: Dnevnik.rs

Ретко о таквим темама било ко говори и пише, а прво озбиљније истраживање и процену на конкретним примерима у Бачкој Паланци и околним селима урадио је Леонард Немет, овдашњи историчар и љубитељ уметности.           

- Пејзажно обликованих простора - отворених површина, вртова, паркова и парковних насеља - нема много у нашем граду - констатује Немет. - У складу с тим није велик ни избор изражених елемената пејзажне архитектуре, као шту су слободне затрављене површине, хабитуси дрвећа, ружичњаци, фонтане, водоскоци, павиљони. Реч је о елементима који су подложни сталним променама и који су претежно живи организми ограниченог трајања што изискује сталну негу, одржавање и подмлађивање. Обзиром на скромне могућности градске комуналне службе, слика је таква каква је.             

Интересантно је да села ове општине имају чиме да се похвале када је реч о објектима пејзажне архитектуре. Највреднији је стари парк дворца породице Дунђерски у Челареву, али ту је и вредан парк у Карђорђеву, занимљиви паркови у центру Обровца и Нове Гајдобре, те спомен паркови у Товаришеву и Младенову.      

Фото: Леонард Немет, фото: Дневник

      


Зеленило кроз које дише варош

Паркови су обично ретка тема у варошима попут Бачке Паланке, а још ређе се о њима говори када је реч о селима. Мештани поред њих пролазе мање-више не размишљајући, а путници дођу, прођу и евентуално примете неки детаљ. Скоро сви, и стручњаци и лаици, сматрају да зеленила увек треба више, да га треба чувати, а обично се та људска савест пробуди у време којекаквих катастрофа које су све чешће.


- Парк дворца у Челареву простире се на парцели од 7,33 хектара, а тај комплекс је стављен под заштиту државе 1968. године као културно добро треће категорије - објашњава Немет. - Парк је пејзажно конципиран делимично у нео-барокном стилу. У његовом предњем делу налазе се два објекта, од којих је већи изграђен око 1835. године, у класицистичком стилу. Изграђен је као партерна стамбена грађевина-дворац, када је приближно и парк обновљен. На имање, односно парк, улази се кроз две симетрично постављене капије са чије оба стране се налазе украсни камени лавови у лежећем положају, природне величине. У централном делу платоа налази се правоугаони базен који је окружен партерном биљном архитектуром, прилазним стазама, травњацима, бордурама од шимшира и стаблима тисе. Међу аутохтоним вредним врстама дрвећа које доминирају парком су: храст лужњак, крупнолиста липа, стабла дуда и багрема, као и четинари: бор, јела, кавкаска и дугоигличаста јела...   

Фото: Dnevnik.rs

   


Споменици страдали  због бахатости или идеолошких разлога

Споменици у овом делу бачког приобаља доживели су судбину као и у сличним варошима Војводине у зависности од историјског тренутка, промена граница, односно нестанка и настанка нових држава, режима, идеологија... Старији овде кажу да је споменичка архитектура у Паланци била важан сегмент непокретног културног наслеђа, јер је била на високом уметничком нивоу.                    

- Неки вредни споменици порушени су после Првог или Другог светског рата - подсећа Немет. - Споменик Сент Иштвану, или Светом Стевану, исклесан у граниту у природној величини  и постављен на високом каменом постаменту у новопаланачком парку, а рад будепештанског вајара Ерноа Калоша, срушен је после Великог рата. Уметничко-историјски споменик подигнут нашем суграђанинину Карлу Мезеиу, постављен у парку хотела  „Касина”, срушен је после Другог рата. Споменици Светом Флоријану, заштитнику од пожара, као и Светом Ивану Непомуку, заштитнику рибара и воденичара, код садашње спортске хале, срушен је шездесетих година прошлог века. Многи заветни и спомен крстови на раскрсницама улица нашег града и у паланачком атару, због бахатости или идеолошких предрасуда, порушени су или девастирани после Другог светског рата. Рушењем споменика једне културно-историјске епохе отворен је простор изградњи нових идеолошки прихватљивих споменика и споменика са наглашеном симболиком без елемената верског и националног индентитета. Из тог периода су бисте пред Домом здравља др Младену Стојановићу и књижевнику Вељку Петровићу, испред Народне библиотеке. У приобаљу заливног језера „Тиквара” постављен је барељеф легенди југословенског кајака Милану Јанићу, а ту је и споменик подигнут поводом одбране од поплаве 1965. године. На улазу у Паланку је спомен обелиск у облику чамца, а у Доситејевој улици спомен - база на кућишту породице Стојаковић. У центру вароши на локацији некадашње синагоге подигну је споменик жртвама фашистичког погрома над паланачким Јеврејима...


У Бачкој Паланци кажу да су објекти пејзажне архитектуре који су у функцији и који служе намени парк-порта римокатоличке цркве, парк испред зграде општине, дворишни паркови Народне библиотеке „Вељко Петровић„ и Предшколске установе „Младост”, засад мочварног чемпреса на шеталишту Милана Јанића, дрвореди платана (у граду их има на стотине) и вртно партерна архитектура испред јавних објеката и стамбених зграда.          

- У нашем граду било је неколико паркова који су уништени или им је промењена намена - подсећа Немет. - Постојао је парк некадашњег хотела „Касина” (данас стадион „Славко Малетин - Вава”), дворишни парк виле „Линденшмит” (угао улица ЈА и Југ Богданове), парк у Новој Паланци (фабрички круг некадашњег „Меркура), дрворед дивљег кестена у Улици ЈА и столетна стабла црне тополе и дуда. Нема много отворених или затворених простора решених у складу са принципима архитектонског и  урбанистичког уређења партера, партерне архитуктуре, терена око објеката, прилазних саобраћајница, шеталишта, тргова, пијаца опремљених архитектонским елементима. Односно, елементима попут ваљано поплочаних подних површина, цветних леја, клупа, чесама, фонтана, каделабра, степеништа, прилазних рампи... Највећи захват изведен је на простору Улице Краља Петра Првог, део који је претворен у пешачку зону, а који са парком чини једну уређену просторну целину у центру града у складу са принципима партерне и пејзажне архитектуре.                   

Почетком последње деценије прошлог века овде се враћа верска и национална споменичка архитектура, подижу се споменици из националне историје. Граде се и обнављају девастирани крстови у селима општине. У атару Обровца, на пример, 2012. године изливен је у бетону у висини шест метара заветни крст. Подижу се овде и верски објекти, а подигнути су и споменици Гаврилу Принципу у Товаришеву и војводи Луки Вукаловићу у Гајдобри. У самом центру града, у парку испред зграде општине подигнут је споменик Краљу Петру Првом, а испред римокатоличке цркве обелиск поводом подсећања својевременог досељавања Немаца на ове просторе.

Текст и фото: Милош Суџум

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести