"Били смо највећи произвођачи свиња у Војводини. Пре пар година, покушали смо да тај углед обновимо формирањем „Удружења свињара”. Од тог посла, међутим, ништа није било. Данас у селу имамо две фарме које тове 1000 грла јунади. Кад дође време, а оно није далеко, поново ћемо кренути у производњу товних свиња и јунади као и пре", вели Миловац.
За саму Месну заједницу, приоритетан посао је да поради на побољшању инфраструктуре, јер у селу имају само три километра асфалтног пута.
"Аплицирали смо код Покрајине за средства која би употребили за насипање атарских путева, јер кад дође јесен тешко се пробијати кроз сремску црницу", каже Миловац. - Према његовим речима, и кад се то остави на страну, онда им није било ништа прече, већ да децу ишчупају из кафића и створе им боље услове за друге делатности.
"Настојимо да активирамо Културни центар. Део посла смо завршили, остала нам је биоскопска сала и уређење фасаде старог Дома културе, запуштеног још од Титовог доба. Ево ових дана ћемо дићи кровну конструкцију на капели на гробљу, а у плану нам је да уведемо канализациону мрежу у селу", каже Миловац.
Кузминци углавном сеју пшеницу, кукуруз, соју и први пут ове године кренули су и са сунцокретом. Неки су почели и са производњом дувана.
Када је у питању воћарство мањи део пољопривредника се почео бавити и тиме, а сточарство по којем је село било познато потпуно је стало. Нема више оних старих задруга у којима су сељаци имали не само стручне савете агронома, већ и друге погодности, а посебно пружање услуга у продаји производа.
"Имамо у плану да о могућем обнављању задруге разговарамо са нашом локалном самоуправом. Држава нуди и друге видове помоћи, све би то требало да добро проучимо", каже Стеван Миловац.
Д. Савичин
(Текст је део пројекта који се финансира из буџета Града Сремска Митровица- Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)
