Пољопривредницима у Кузмину најпрече насипање путева

КУ­ЗМИН: Не та­ко дав­но, се­ло шид­ске оп­шти­не Ку­змин, би­ло је ме­ђу нај­ве­ћим про­из­во­ђа­чи­ма то­вље­них сви­ња. Да­нас то ви­ше ни­је та­ко. У раз­го­во­ру са пред­сед­ни­ком Ме­сне за­јед­ни­це Сте­ва­ном Ми­лов­цем по­ку­ша­ва­мо да са­зна­мо где је Ку­змин да­нас.
Kuzmin savicin.JPG
Фото: Dnevnik.rs

"Би­ли смо нај­ве­ћи про­из­во­ђа­чи сви­ња у Вој­во­ди­ни. Пре пар го­ди­на, по­ку­ша­ли смо да тај углед об­но­ви­мо фор­ми­ра­њем „Удру­же­ња сви­ња­ра”. Од тог по­сла, ме­ђу­тим, ни­шта ни­је би­ло. Да­нас у се­лу има­мо две фар­ме ко­је то­ве 1000 гр­ла ју­на­ди. Кад до­ђе вре­ме, а оно ни­је да­ле­ко, по­но­во ће­мо кре­ну­ти у про­из­вод­њу тов­них сви­ња и ју­на­ди као и пре", ве­ли Ми­ло­вац.

За са­му Ме­сну за­јед­ни­цу, при­о­ри­те­тан по­сао је да по­ра­ди на по­бољ­ша­њу ин­фра­струк­ту­ре, јер у се­лу има­ју са­мо три ки­ло­ме­тра ас­фалт­ног пу­та.

"Апли­ци­ра­ли смо код По­кра­ји­не за сред­ства ко­ја би упо­тре­би­ли за на­си­па­ње атар­ских пу­те­ва, јер кад до­ђе је­сен те­шко се про­би­ја­ти кроз срем­ску цр­ни­цу", ка­же Ми­ло­вац. - Према његовим речима, и кад се то оста­ви­ на стра­ну, он­да им ни­је би­ло ни­шта пре­че, већ да де­цу иш­чу­па­ју из ка­фи­ћа и ство­ре им бо­ље усло­ве за дру­ге де­лат­но­сти.

"На­сто­ји­мо да ак­ти­ви­ра­мо Кул­тур­ни цен­тар. Део по­сла смо за­вр­ши­ли, оста­ла нам је би­о­скоп­ска са­ла и уре­ђе­ње фа­са­де ста­рог До­ма културе, за­пу­ште­ног још од Ти­то­вог до­ба. Ево ових да­на ће­мо ди­ћи кров­ну кон­струк­ци­ју на ка­пе­ли на гро­бљу, а у пла­ну нам је да уве­де­мо ка­на­ли­за­ци­о­ну мре­жу у се­лу", каже Миловац.

У  Ку­зми­ну да­нас жи­ви 2.500 ста­нов­ни­ка, а од тог бро­ја 90 од­сто ба­ви се по­љо­при­вре­дом.

Ку­змин­ци углав­ном се­ју пше­ни­цу, ку­ку­руз, со­ју и пр­ви пут ове го­ди­не кре­ну­ли су и са сун­цо­кре­том. Не­ки су по­че­ли и са про­из­вод­њом ду­ва­на.

 Ка­да је у пи­та­њу во­ћар­ство ма­њи део по­љо­при­вред­ни­ка се по­чео ба­ви­ти и ти­ме, а сто­чар­ство по ко­јем је се­ло би­ло по­зна­то пот­пу­но је ста­ло. Не­ма ви­ше оних ста­рих за­дру­га у ко­ји­ма су се­ља­ци има­ли не са­мо струч­не са­ве­те агро­но­ма, већ и дру­ге по­год­но­сти, а по­себ­но пру­жа­ње услу­га у про­да­ји про­из­во­да.

"Има­мо у пла­ну да о мо­гу­ћем об­на­вља­њу за­дру­ге раз­го­ва­ра­мо са на­шом ло­кал­ном са­мо­у­пра­вом. Др­жа­ва ну­ди и дру­ге ви­до­ве по­мо­ћи, све би то тре­ба­ло да до­бро про­у­чи­мо", ка­же Сте­ван Ми­ло­вац.

Д. Са­ви­чин

(Текст је део пројекта који се финансира из буџета Града Сремска Митровица- Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)

EUR/RSD 117.1661
Најновије вести