Поред тога што је промовисано замашно дело, био је то уједно и завршни догађај прославе великог јубилеја, једног и по века просветне мисије Гимназије „Вељко Петровић“, која је за све то време изнедрила бројне гиганте научне мисли, културе, уметности, спорта...
Као својеврсни домаћин промоције, Душан Мишковић, директор Гимназије „Вељко Петровић“ је говорио о значају овог јубилеја за град и његову Гимназију, као и о садржају манифестација којима је јубилеј обележен. Представио је и улогу Гимназије у процесу настанка монографије, те је најавио њен превод на мађарски језик и, због великог интересовања, могућност објављивања и другог проширеног издања на српском језику, у коме би били садржани и детаљи обележавања 150-годишњице школе.
Да се у случају монографије ради о капиталном делу које говори о просветитељској лучи српског, али и мађарског народа, говоре и сажете рецензије монографије, које су написали проф. др Золтан Ђере и проф. др Владан Гавриловић, са Филозофског факултета у Новом Саду. У завршном делу рецензије проф. Ђереа наводи се да су аутори књиге на професионалан, а за читаоце занимљив начин, успели да обраде једну важну и сложену тему и тиме су дали вредан допринос нашој историографији. Рецензија проф. Гавриловића завршава закључком да је „при писању монографије употребљена многобројна архивска, документациона и графичка грађа што не само да потврђује њену валидност, него, умногоме, употпуњује њену естетику и издваја је као књигу од прворазредног, можемо слободно рећи, националног значаја“.
У свом обраћању коаутор монографије, историчар др Атила Пфајфер је нагласио да му, првенствено због тога што је и сам био њен ђак, представља част што је имао прилику да учествује у настанку монографије о сомборској Гимназији, али и због тога што је, као млад историчар, на почетку своје академске каријере, добио могућност да буде укључен у пројекат писања ове значајне монографије. Пфајфер је говорио о садржини књиге, износећи неке од занимљивих података из старијег периода постојања ове школе, с краја 19. века, као и о плодној сарадњи коју је остварио са првим аутором монографије Миланом Степановићем током рада на писању књиге. Уједно, др Пфајфер је најавио и наставак заједничких истраживања о прошлости ове школе, посебно о статусу српског језика у настави Гимназије, у периоду до 1918. године, на основу архивске грађе која се налази у архивима Сегедина и Будимпеште.
У својој беседи Милан Степановић, којем је то 37. објављени ауторски историографски пројекат, дао је кратак историјски преглед настанка сомборске Гимназије, а говорио је и о архивским и литерарним изворницима монографије, о њеној садржини, посебно истичући одељак књиге који говори о знаменитим ђацима и наставницима школе, е напоменуо да је објављивање монографије био само завршни чин дугог и великог рада иза кога, осим писаца књиге, стоји читав низ људи и институција, захваљујући којима је књига настала. Степановић се захвалио издавачима књиге Гимназији „Вељко Петровић“ и Удружењу грађана „Норма“, свима који су својим радом помогли њен настанак посебно истичући допринос дизајнера монографије, Дејана Подлипеца и Милана Јовановића Јофкета, као и захвалност Граду Сомбору и Покрајинском секретаријату за образовање, чија је подршка била од суштинске важности за настанак и објављивање монографије.
М. Мћ
