Зато је и прва овогодишња сомборска беба која је угледала свет у 2023. години добила своје поклоне тек јуче.
Прва беба рођена 2023. године у породилишту сомборске Опште болнице „Др Радивој Симоновић“, чији родитељи станују на територији која припада граду Сомбору је дечак Огњен Пешталић. Огњен је своје родитеље Мирелу и Далибора обрадовао 1. јануара у 23.30 часова, на рођењу је био тежак равно три килограма и дугачак 50 центиметара, а како је „Дневник“ сазнао, по изласку из породилишта код куће га је јуче сачекала и двоипогодишња сестра Лена.
Добро здравље и срећно детињство Огњену су јуче пожелели сомборски градоначелник Антонио Ратковић и његова заменица Љиљана Тица, који су у име града мами Мирели уручили поклон честитку у вредности од 100.000 динара, као и пригодне поклоне. Наравно, малог Огњена је испратио и директор сомборске болнице др Драган Растовић, за чијег мандата је обновљено породилиште у којем је у „срећна времена“ свет по први пут угледало и преко 1.000 беба годишње. Првих шест сомборских беба рођених у 2023. години из породилишта ће изаћи са новим ауто-седиштима, које им је на поклон припремио град, док ће се за поклоне прворођеном детету у болници која обезбеђује здравствену заштиту за становнике са територије свих локалних самоупрва Западнобачког управног округа, девојчицу из Апатина, побринути та општина.
Са колико радости се дочекује свака нова беба у ситуацији драматичне депопулације овог краја, говоре довољно подаци са последњег пописа становништва, према којима у Сомбору и њему гравитирајућим местима има свега 71.500 становника, што је за готово једну петину мање житеља него пре 11 година када је обављен претходни попис и када је у самом граду и његовом градском подручју живело 87.850 становника, што је било за 16.680 Сомбораца и Сомборки више. Када се у обзир узму три последња пописна циклуса, ситуација показује сву депопулациону драму овог краја Србије, пошто је од почетка новог миленијума Сомбор и околина остала без чак 27.000 житеља, пошто је 2002. године у овом крају Војводине обитавало чак 97.500 људи.
Ништа оптимистичније нису ни бројке целе западне Бачке, којој је Сомбор административни центар, пошто је најозбиљнији губитак људског потенцијала забележен у Апатину, који је за протеклу декаду изгубио чак 19 одсто становника, односно има 5,500 житеља мање него 2011. године. Нешто мањи пад станивништва је забележен у преостале две општине Западнобачког округа - Oyacima и Кули, где је забележен пад становништва од, ништа мање забрињавајућих, 16,5 одсто. Тако је између два последња пописна циклуса Кула изгубила 7.150 становника и пала на непуних 36.000 житеља, док су са прошлогодишњих 25.159 становника Oyaci за последњу деценију изгубили 5.000 становника.
Када се све сабере, Западнобачки округ је од 2011. године, односно од претходног пописа, што због негативног природног прираштаја што због исељавања у потрази за бољим животом, изгубио чак 32.000 становника и тако од региона који је на почетку миленијума имао безмало 200.000 становника спао на свега 156.000 оних који живе у овом делу Србије.
М. Миљеновић
