Смрзнути шампињони путују за Русију

КОВИН: Прву, и за сада једину, страну инвестицију у ковинској општини носи индонежански произвођач печурака „Делта Данубе“ и увелико захуктава производњу.

 Дневно производе око четири- пет тона печурака, али се надају да ће већ за месец дана достићи шест тона дневно. У финалној обради на тржиште се пласирају свеже и смрзнуте печурке.

Свеже за сада иду на српско тржиште, а смрзнуте су кренуле пут Русије. „Делта Данубе“ је део индонежанске „Баназир“ групе те тако, од раније су познати руским купцима смрзнутих печурака, али их сада допремају из Ковина, користећи погодност што се за робу из Србије не плаћа царина за увоз у Русију, што је значајна уштеда.

Индонежански произвођач печурака дошао је у Србију пре три године с намером да уложи скоро десет милиона евра у производњу. Најбоља понуда стигла је из Ковина, те је тако у марту ове године отворен погон на 7,5 хектара површине у индустријској зони. У првој фази планирано је да се запосли око 100 радника, а већ сада их је 150, од чега 130 у производњи. До краја развојног циклуса, у неким наредним годинама, план је да овде ухлебљење нађе можда и 400 радника.

О томе какви су услови пословања у Србији, каква су искуства за сада и планови, разговарали смо са директором „Делта Данубе“ у Ковину, Сунилом Мамгаином.-Јако смо задовољни сарадњом са локалном влашћу и условима пословања у Србији. Када смо пре три године дошли, обишли смо општине Сопот, Чачак и Ковин. У Чачку су се заиста трудили да нас привуку и задрже, али певагнуло је и то што смо овде добили и добављача сировине, односно компоста.

Близина „Шампикома“ у Плочици, селу у општини Ковин, од кога узимамо компост, итекако нам смањује трошкове транспорта. Задовољни смо сарадњом са њима. Ја сам пореклом Индијац, држављанин Индије, а странац сам и у Индонезији и овде у Србији. Свидела ми се Србија када сам први пут дошао овде. Када сам ишао у школу у Индији ми смо учили о Југославији, Маршалу Титу, знао сам много. Југославија је била добра земља, а Србија је њен наследник. Људи су заиста пријатељски настројени – рекао је за „Дневник” Сунил Мамгаин.

Директор „Делта Данубе” истиче да компанија поштује све законске оквире и правила пословања који су на снази у Србији. Радници имају плаћене све доприносе и обезбеђен превоз, а зараде су им у оквирима које је прописала Влада Србије.Намера компаније је да садашњу производњу вишеструко увећа и тиме попуни капацитет хладњаче од 20 тона дневно.

Тренутно се смешта тек 2-3 тоне, што је далеко од могућности. Говорећи о тржишту, директор Мамгаин истиче да је локално тржиште ненавикнуто на смрзнуте шампињоне, па су њихове циљне дестинације, осим Русије, и земље Европске уније и Балкана. Ту их, каже, очекује јака конкуренција холандских и пољских произвођадача који доминирају у Европи. За разлику од те две земље, где је производња сасвим механизована, индонежански инвеститор се одлучио да више користи људску радну снагу.

- Свесни смо социјалне ситуације и тога да је људима потребан посао. Наша је цела производња организована и подешена тако да упосли радну снагу. Покушаћемо да на тај начин, ипак, будемо конкурентни - истиче Сунил Мамгаин.Конзументи смрзнутих печурака траже мала паковања  која иду директно у маркете. Захваљујући организацији производње и анагажовањем људства, а не машина на берби печурака, врши се и сортирање по величини и квалитету. Занимљиво је истаћи да је интересовање за смрзнуте печурке показала Македонија, према којој је упућена једна пробна количина.

Иако је Ковин једна од општина у којој је претежно заступљена пољопривреда, јако је мали број потенцијалних радника имао искуства у производњи печурака. Пружена је шанса онима који су позвани да раде у новој фабрици и тако што су прошли обуку и пробни период и сада су задовољни, мишљења је директор Мамгаин.

А и он је, као неко ко потиче из аграрне породице, импресиониран људима овде:
- Свиђају ми се ови људи јер свако од њих има двориште, гаји свиње, пилиће, производи нешто за себе. То је дивно! Не чека само да добије плату.
Како је још истакао, тешко је правити неке планове, јер за сада се само даје, улаже, троши. Кад новац почне да се враћа моћи ће и да се размишља о другим фазама које су планиране као инвестиција вредна укупно 9,5 милиона евра. А и о неком укључивању у социјални живот заједнице.

- Треба да почнемо да правимо новац, то је наша једина обавеза овде. Треба времена. Можда неколико година, јер процес производње у пољопривреди је дуг. Наш менаyмент има идеју да купи земљу у Србији за сопствену пољопривредну производњу. Лично бих желео да то буде у Ковину, да би све било што ближе, али о томе менаyмент одлучује. Пет стотина до хиљаду хектара, ако Ковин има да нам понуди, било би нам драго.

Виолета Живков
 

Српски није лак

Наш саговорник, директор Делта Дануба у Ковину, Сунил Мамгаин, радио је на свим континетнима. У Канади, Аустралији, Кини, Америци... и зато нема, каже, проблема са прилагођавањем, једино је језик проблем. Као Индус, у Индонезији је лако научио њихов језик. Са српским се баш бори, али, нада се, у наредних шест месеци научиће довољно за основну комуникацију. Оно што му се овде допало јесте свакако сарма, као и чињеница да имамо најјефтиније пиво на свету.
 

EUR/RSD 117.5729
Најновије вести