Исклизнуће из шина композиције коју је чинило петнаестак цистерни се догодило у непосредној близини сомборске железничке станице. Срећом, није дошло до оштећења саме цистерне нити цурења гаса, што је у случају паљења или експлозије могло да доведе до катастрофе, с обзиром на то да је у близини пружног прелаза и много стамбених објеката.
Услед овог инцидента саобраћај према Гакову је био привремено затворен до ноћних и јучерашњих ранојутарњих сати, када је специјализована локомотива вратила цистерну на колосек, а екипе српских железница прионуле на поправак оштећеног дела пруге. Друмски саобраћај преусмераван је на обилазнице са Суботичким и Безданским путем, а већ у свануће у потпуности је нормализован. Мада би тек истрага требала да утврди праве разлоге искакања из шина железничке цистерне, реално је претпоставити да је до тога дошло услед лошег стања саме пруге. Очигледно је да су дрвени прагови на овом пружном правцу поодавно дотрајали, па се претпоставља да је дошло до размицања шина, што је довело и до искакања композиције.
Од почетка радова на изградњи брзе пруге Нови Сад-Суботица, априла ове године, сав теретни и путнички железнички саобраћај се одвија алтернативним правцем Суботица-Сомбор- Богојево- Оyаци - Нови Сад, којим је до ове године пролазило тек неколико путничких возова дневно. Ово ванредно оптерећење очигледно је било додатни притисак на и иначе слабо одржаван пружни правац, па се можда управо у томе може пронаћи разлог најновијег инцидента.
Сам пружни правац од Суботице према Богојеву, својевремено је био једна од привредних жила куцавица некадашње Југославије, али је њеним распадом и настанком нових државних граница готово у потпуности замро. Железнички мост на Дунаву, који је уједно био правац од Суботице и Сомбора ка Винковцима, још једном железничком чворишту бивше земље, годинама је био руиниран (између осталог и ратним дејствима), да би почетком миленијума био коначно реконструисан средствима Европске уније. Ипак, ни до данас преко њега није прешао ниједан путнички или теретни воз, што политичари са обе стране границе Србије и Хрватске готово две деценије уназад лаконски тумаче као незаинтересованост привреде и самих путника за овај пружни правац.
Пруга Сомбор-Суботица је изграђена још далеке 1869. године, да би крак ка Богојеву био отворен за железнички саобраћај само годину касније, а наставак ка Новом Саду 1895. Колико је ова пруга преко једног века била битна сведочи и податак да је управо на сомборском пружном прелазу на Гаковачком путу, због проласка многих возова, рампа за друмски саобраћај била спуштена и по 12 сати дневно, па се озбиљно размишљало о изградњи надвожњака, али су ти планови, почетком грађанског рата пали у воду.
Текст и фото: М. Миљеновић
