Изграђен је двадесетих година прошлог века у стилу академизма, односно неокласицизма, а први власници овог објекта били су Соколско друштво и Град Велики Бечкерек. Његов пројектант био је чувени архитекта Драгиша Брашован, који је оставио великог трага у граду на обалама Бегеја.
Драгиша Брашован (Вршац, 1887 – Београд, 1965) један је од најзначајнијих српских архитеката и зачетника српског модерног правца у архитектури. Градитељска делатност Брашована у Великом Бечкереку везана је за кратак временски период 1919. и 1920. године, када је обављао функцију жупановог стручног тајника за урбанизам и архитектуру. Из Будимпеште је у Велики Бечкерек дошао на позив свог зета, тадашњег Великог жупана Торонталске жупаније, адвоката др Славка Жупанског. Од тренутка кад је постао градски архитекта, већ је имао 12 година праксе у Будимпешти, где је дипломирао на Политехничком факултету 1912. године.
Крајем 1920. напустио је провинцију и отишао у Београд где је започео рад као самостални пројектант. Брашован није прекинуо везе са градом у ком је живео и радио – у Бечкерек се вратио још неколико пута, између осталог и 1924. године, када се по његовим плановима градио Соколски дом.
Официјелна културна политика између два рата, између осталог и кроз идеју соколства, покушавала је да конструише нови тип југословенске културе. У то време масовно грађени, соколски домови по Војводини у свом ликовном изразу су призивали „национални дух“ кроз фолклоризам и средњовековље. Брашован је на ове изазове одговорио универзалним вредностима.
- Разумевање опуса Драгише Брашована, једног од пионира наше модерне архитектуре, тек у најновије време добија сигурније обрисе. Уистину, биографима није било лако да се снађу у Брашовановим лутањима од „боема до господина, од академичара до модернисте, од феудалне мађарске аристократије до послератне наше бирократије“, како је још писао архитекта Никола Добровић шездесетих година прошлог века – објашњава историчарка уметности – конзерваторка Весна Каравида из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.
Једно од првих Брашованових изведених дела, одмах по повратку у Србију из Будимпеште, јесте зрењанински Соколски дом. Пројекат је урађен 1924. године, одмах након што је на позив Уроша Предића урадио пројекат орловатске православне цркве.
- Бечкеречки Соколски дом је у српској историографији вреднован на најразличитије начине. Мишљења су ишла од оцене да је у питању „један нападни академски монумент пројектован за духовне потребе малограђанске средине“ до вредносне оцене да је реч о објекту који се на готово генијалан начин ликовним језиком архитектуре супротставља владајућој политичкој еуфорији у новонасталој држави – каже Каравида.
Но, у чему се у погледу зрењанинске соколане огледала генијалност архитекте?
- Већ на први поглед, запажа се запањујућа разлика између овог и бројних других соколских домова који су у то време грађени по Војводини. Официјелна културна политика између два рата, између осталог и кроз идеју соколства, покушава да конструише нови тип југословенске културе. Брашован се очигледно не слаже са величањем такве врсте. Његов Соколски дом једини не призива „национални дух“ кроз архитектонску нарацију фолклоризма и конструисаног средњовековља. Уместо тога, он кроз архитектонски језик исказује универзалне вредности и непромењене квалитете. Укратко, уместо тада општеприхваћене крилатице „најбоље у словенству“, Брашован је реинтерпретирао у „најбоље у човечанству“. Постигао је то везујући се, у обликовном погледу, за наслеђе класичне грчке и римске архитектуре, која је уосталом и била окосница његовог академског образовања – закључује Весна Каравида.
После Другог светског рата Соколско друштво се утопило у Спортско друштво “Партизан”. Име “Партизан” остало је до данас у називу објекта који сада представља Дом борилачких спортова, на радост многих спортиста. У приземљу се налази рвачка сала површине 180 квадратних метара, у којој се, пред велика такмичења, припремају и чланови рвачке репрезентације Србије. Њима су на услузи три свлачионице, три купатила, климатизована теретана и спа центар са ђакузијем, сауном и турским купатилом. У приземљу је смештена и yудо сала површине 150 квадрата, са две свлачионице и два купатила.
На спрату Дома борилачких спортова налази се сала Карате клуба “Зрењанин” и Мачевалачког клуба “Омладинац”, површине 220 квадратних метара. У дворишту су смештени терен за мини-пич и кошаркашки терен са трибинама.
Жељко Балабан
