Србијагас спреман да финансира радове на подручју Зрењанина

ЗРЕЊАНИН: Одборници Скупштине града Зрењанина ће се на 18.  седници локалног парламента у актуелном сазиву, која је заказана за петак, између осталог изјашњавати и о одлуци о наставку изградње дистрибутивне гасне мреже на зрењанинској територији.
д
Фото: Dnevnik.rs

Уколико одлука буде усвојена, градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић биће овлашћен да са предузећем „Бобар – Бешка“ из Новог Сада, као стратешким партнером, и Јавним предузећем „Србијагас“, као инвеститором, преговара и закључи одговарајући уговор о пословно – техничкој сарадњи. Тим уговором ће се ближе уредити међусобна права и обавезе, а у циљу изградње дистрибутивне гасне мреже широке потрошње и кућних гасних прикључака у селима на територији града Зрењанина.

Ова одлука уследила је из потребе наставка изградње дистрибутивне гасне мреже, како би грађанима био доступан природни гас као енергент. Како многа села, односно делови насељених места на територији града немају гасну инфраструктуру, Град Зрењанин се обратио Јавном предузећу „Србијагас“ са иницијативом за наставак процеса гасификације, наведено је у образложењу одлуке која ће се наћи на дневном реду предстојеће седнице Скупштине града.

„Србијагас“ је изразио спремност да сноси трошкове улагања у наставак изградње дистрибутивне гасне мреже, с тим да је обавеза  Зрењанина да у складу са процедурама усвоји програм гасификације и изабере стратешког партнера. Локална самоуправа се определила за предузеће „Бобар – Бешка“, а како наводе у Градској управи, ова одлука ће ступити на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу града Зрењанина“, како би се у најкраћем року почело са израдом одговарајуће документације и извођењем радова.

По последњим званичним подацима овдашњег Јавног комуналног предузећа „Градска топлана“, на подручју града постоји 22.500 потрошача прикључених на гасну мрежу, од којих је њих 20.000 активно. Тренутна дужина гасне мреже износи 766 километара, а гас се, осим у Зрењанину, дистрибуира и у Арадцу, Банатском Деспотовцу, Ботошу, Ечки, Елемиру, Златици, Клеку, Лазареву, Лукићеву, Меленцима, Михајлову и Стајићеву.

На постојећој мрежи налазе се два типа прикључака – типски, до 10 кубних метара, и индивидуални прикључци, који су изнад десет кубика. Структура мреже дефинисана је притиском, па онај испод 6 бара користе домаћинства и остали, од 6 до 16 бара равномерни и неравномерни потрошачи, а изнад тога индустријски потрошачи.

Ж. Балабан

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести