Ово средњовековно утврђење на Тиси делом се налази на копну, а делом је под водом, у реци. Кустос археолог Градског музеја у Новом Бечеју Рашко Рамадански истиче да су истраживања кратко трајала, свега две недеље.
- Због пандемије коронавируса морали смо да економишемо и са ресурсима и са приоритетним задацима. Првобитно смо имали план да откопамо значајнији део утврђења и да амбициозније приступимо подводним истраживањима. На крају смо се фокусирали на једну од кула која се налази на копненом делу локалитета и да кренемо у потрагу за капијом. Истраживали смо и северни део утврђења применом подводне археолошке методологије. Резултати и на копну и под водом су обећавајући – напомиње Рамадански, који је вођа пројекта.
Он је најавио наставак истраживања у што скоријем року.
- Битно је да ми уђемо у траг неким од важних раздобља историјата утврђења, у којем се налазила и царинарница. Пронашли смо рушевински слој из друге половине 17. века, из доба минирања тврђаве почетком 18. века. То је најмлађи слој на локалитету и ту смо открили материјал који нам говори о животу у утврђењу – каже Рамадански.
Он подсећа и да су пронађене керамичке посуде, али и неки вреднији налази.
- Пронашли смо и један печатњак воштаник, за печаћење докумената. Осим османлијских знамења, полумесеца и звезде, на њему је и монограм на грчком језику, које је вероватно припадало лицу које је радило на царини или пристаништу – напомиње он.
Рамадански истиче и да су у подводном делу утврђења, које је Тиса прекрила након подизања бране на реци, пронађене занимљивости, попут храстових шипова.
Сав пронађени материјал са локалитета депонован је у Народном музеју у Зрењанину. Следи и елаборат о радовима, а чека се и проглашење овог налазишта за културно добро.
Ж. Б.
