БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Моровић (2) Остало сећање на време док су Босутом пловили пароброди
У центру села налази се и Римокатоличка црква Светог Рока а преко пута ње, на обали Студве 1902. је саграђена и данас лепо уређења Калварија са крстом и 14 постаја Исусовог Крижног пута.
Прва католичка црква Светог Рока саграђена је од дрвета, 1699. одмах по потписивању Карловачког мира. Жупу су држали калуђери из реда Светога Фрање (фрањевци), до доласка 1761. првог световног жупника Петра Старешинића. Током 1825. започела је изградња нове цркве. Декан и жупник из Дреноваца, Илија Вражић, поставио је камен темељац. Радови су текли и у јесен 1826. црква је била готова.
Црква није била велика, наводи се да је дуга 17 хвати, а широка 8 хвати. Имала је торањ висок 15 хвати, а у њега су смештена два звона (од 380 кг и 250 кг). Таква каква је тада, црква ће остати и касније, једино ће 1828. торањ бити надограђен (подигнут за још 8,5 метара). 1844. торањ ће добити и сат који је за 290 форинти направио Бенедикт Миллер из Апатина.
Током 1866. године у цркву су донете и оргуље. Купио их је бачвар Адам Стеинер. Током 1886. године испред цркве ће бити подигнут крст од белог мермера.
Моровић је од Турака ослобођен 1688. После потписивања мира у Сремским Карловцима 1699. село је са целим Сремом припало Аустрији и постало погранично место са капетанијом од 100 пешака, 100 граничара и 50 коњаника.
У попису из 1733. посебно се издвајају град Моровић и село Моровић. О граду су изгубљени подаци, а за село се каже да има 23 дома и 103 становника. По подацима о визитацији из Моровића из 1754. стоји да у Моровићу живи 145 католика, а број осталог становништва је непознат.
Важност Моровића и његов утицај под аустроугарском влашћу све више слаби и до краја се потпуно губи. Живот под спахијском управом био је изузетно тежак. Сматра се да је у то време из Моровића отишао већи број становника.
Први пароброд 1860. упловио у Моровић и редовно је саобраћао Босутом између овог села и Липовца у данашњој Хрватској. Сачувана је фотографија пароброда “Дорис” на пристану у Моровићу. Могла би ово да буде идеја и инспирација за нову туристичку атракцију финансирану из неког пограничног ИПА-пројекта.
Стара црква била покривена шиндром
Српска православна црква Свете Богородице у Моровићу је подигнута у првој половини 19. века, на месту старе цркве са почетка 18. века, која је по архивским подацима била од плетара, покривена шиндром.
Црква у Моровићу је посвећена Рођењу пресвете Богородице, саграђена као једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку и звоником над западним делом храма. Иконостас не представља јединствену стилску и хронолошку целину. Састоји се од мање преграде пренете из старије цркве и делова додатих ради прилагођавања новом простору. Првобитне иконе су настале током седме деценије 18. века и приписане су Василију Романовичу, сликару који је искуства украјинског барока из свог завичаја пренео на територију Карловачке митрополије. При раду у Моровићу руском мајстору помагао је и његов ученик Мојсеј Суботић.
Ради лакшег саобраћаја било је потребно направити мостове преко река Босута и Студве. Мостови челичне конструкције су изливени у Пешти и постављени у самом центру Моровића, на Босуту 1900, а на Студви 1902. Нешто раније постављен је челични мост преко Босута којим и данас пролази железничка пруга. У то време је мало обрадивог земљишта око Моровића, па се почиње са крчењем шума и стварањем пашњака на којима су целе године пасли коњи, говеда, свиње и овце. Иначе, Студва је вештачки скренута да би се направило садашње ушће у Босут а од њеног старог корита направљена је улица коју мештани и данас зову Лучица јер се у њој налазила лука за чамце и мале бродове.
Железничка станица Моровић као и остале на 2005. године укинутој прузи Биљелина - Шид - напуштена је и празна. На месту где је некада била чекаоница за путнике неко је уредно послагао цепанице дрва док су испред перона свеже окопане леје салате.
У трећем и последњем наставку приче о Моровићу, за седам дана читајте детаље из његове историје од 1914. до данас, ловишту и бројним споменицима који подсећају на драматичне догађаје из Другог светског рата.