У улози домаћина били су Каћа Момиров Оковацки и Миле Клепић, који су указали на плодно стваралаштво и објављених 47 књига из пера Мицића, од којих је најзначајнији опус о добровољцима Првог светског рата и колонизацији између два светска рата.
Промоција је уприличена у присуству потомка добровољаца и колониста из насеља новокнежевачке општине, а присуствовали су председница Ирена Славковић и други гости. Тематика књига др Милана Мицића и његово излагање пробудило је пажњу јер је посебан осврт дат о мештанима из насеља њихове општине, као и о насељу Подлокањ, које је у жижи због обележавања 100 година од колонизације и насељавања тог села.
Књига „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914–1918” садржи имена 4.400 српских добровољаца мештана староседелаца, а како је указао Мицић, са територије данашње општине Нови Кнежевац је око стотину имена.
- То су људи који су ратовали у српској војсци и ова књига говори управо о њима, док је друга књига везана за стогодишњицу колонизације која се обележава ове и наредних година, а непосредан повод овог сусрета у Новом Кнежевцу јесте обележавање јубилеја у Подлокању, где се открива спомен плоча српским добровољцима и колонистима који су насељени у овом селу. Међу 20 насеља описаних у књизи „Колонистичка насеља 1920-1941” је и Подлокањ - рекао је др Милан Мицић.
Мештани и колонисти борци за исту националну идеју
Значајан догађај заказан је за 18. септембар у Банатском Аранђелову. Реч је о откривању спомен-плоче српским добровољцима насељеним у овом месту и мештанима добровољцима у Првом светском рату.
- То је први случај за сада, да се добровољци колонисти и мештани налазе на једној заједничкој спомен -плочи - нагласио је Мицић. - Биће то један спој; јер је на овом простору колонизирано више од стотину добровољаца, не говорећи о оптантима из Мађарске и колонистима у време комуниста, а било је и око стотину добровољаца мештана. Они су се у рату нашли заједнички и заједно се борили под истом заставом. Постоје подаци, а то је рекао и пуковник Стефан Хаџић, командант Прве српске добровољачке дивизије, да је било највише добровољаца Босанаца, потом Банаћана са Бачванима и Барањцима, па онда Сремаца и Словенаца са Личанима. И на овом простору после извршене колонизације нашли су се добровољци Банаћани и нашли су се добровољци из Босанске Крајине, Босанског Петровца, Дрвара и Босанског Грахова и других места. То су људи који су се борили за једну ствар, за српске националне идеје. Они су заједнички створили југословенску државу, били чувари и симболи југословенске државе, па и заслужују да се о њима више зна и истакне њихов допринос.
Посебан акценат у представљању књига о српском добровољачком покрету и колонизацији између два светска рата, Мицић је дао микро историји, односно српским добровољцима са територије овог подручја из Ђале, Српског Крстура, Новог Кнежевца, Обилићева, Банатског Аранђелова са њиховим именима и презименима, што су мало познати подаци који постоје о њима.
Истраживање др Милана Мицића о колонизацији на овом подручју посебно је обухватило посед Ладислава Баћањија у околини Банатског Аранђелова са око 8.600 катастарских јутара земљишта, као и процес насељавања колониста, добровољаца и оптаната и стварању нових насеља Подлокањ, колоније Стари мајур која је данас део Банатског Аранђелова и Малог Сигета.
Књижевни сусрет у Новом Кнежевцу др Милан Мицић је искористио да овом приликом Народној библиотеци „Бранислав Нушић” поклони тридесетак вредних књига.
М. Митровић
