У име локалне самоуправе присуствовали су мр Драган Божић, председник општин, Весна Кнежевић, председница Скупштине општине, а гост Титела био је Александар Конањихин из Амбасаде Руске Федерације. На приредби су били представник Друштва Шајкаша српско-руског братства „Генерал Максим Зорић” Синиша Бељин, представник културног центра Мошорина „Вожд Ђорђе Стратимировић” Лаза Петровић, чланови српског огранка бајкерских клубова „Ноћни вукови” и „Роад плаyерс”.
Присутне је представио директор библиотеке Горан Поповић, а Драган Колак говорио је о односима Русије и Србије, који датирају још од 10. века и који су пре свега били верске и културолошке природе. Обично се говори о руском утицају на Србе, а Колак је подсетио на Србе који су имали велику улогу и утицај на дешавања у руском друштву. Ту свакако спадају Пахомије Логотет или Пахомије Србин из 15. века- проповедник, јеромонах и писац житија, гроф Сава Владиславић Рагузински (1699-1738), српски политичар, саветник руског цара Петра Великог, дипломата у служби руске империје, путописац, полиглота, добротвор...Познат је и по томе што је у Цариграду откупио младог етиопског роба Ибрахима Ханибала и поклонио га Петру Великом. Ибрахим Ханибал, касније Абрахам, био је прадеда великог Александра Пушкина. Ту је и Србин из Руме, Атанасије Стојковић, писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову, као и професори тога универзитета, Глигорије Трлајић, Сава Петровић, Ђорђе Коритар...
Занимљиво је било излагање Алексеја А. Панчулидзева, потомка руских емиграната. Себе је представио као трећу генерацију, и рекао да његова сећања и прича свакако нису занимљиви онолико колико би то, да је могуће, била прича његове мајке и оца или бабе и деде и њихових савременика. Родитељи су га васпитавали да у животу не скреће много у леву и десну страну, већ да се држи неких традиционалних виђења. Говорио је и о томе да су руски емигранти са љубављу прихваћени међу Србима, да су имали све могућности да се искажу, како стручњаци тако и обични људи. Иако је живот провео далеко од Русије, потрудио се да научи руски језик, а слично је било и са породицом његове супруге.
Из Титела је 1704. године као представник патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, на двор Петра Великог послат Пантелија Божић, тителски капетан који је постао први српски конзул у Русији, иако Србије као државе у то време нема. Симеон Пишчевић је оставио сведочанства о Србима у Граници међу којима се средином 18. века појавио јак покрет за сеобу у Русију. Крај у који су се доселили људи са ових простора назван је Нова Србија и Славеносрбија, а местима која су населили дали су имена из старог краја, па су тако тамо настала насеља Мошорин, Тител, Лок, Вилово, Гардиновци, Надаљ...Ти крајеви данас се налазе у Украјини.
Избијањем Октобарске револуције миграције су кренуле у обрнутом смеру. Руски емигранти по доласку у Тител бавили су се новим пословима у којима су се добро сналазили и постали цењени грађани.
Своје виђење српско- руских односа у неколико последњих векова изнео је професор историје Жарко Панић. Светозар Иконов, је говорио о неким својим искуствима која је као туристички водич доживео у Русији и о љубави коју осећају Руси и Срби једни према другима. Да би програм био разноликији побринула се студенткиња српског језика и књижевности, Зорица Радић из Мошорина, са чијом песмом је започео и завршио програм.
Текст и фото: Стево Диклић
